Војна научна фантастика спада у константно популарне тема па се у Западном свету „производи“ у великим количинама у литератури, стрипу, филму и компјутерским-виртуелним игрицама; поџанр има, уз „обичне конзументе“, верне, ватрене и бројне фанове. Почеци поджанра сежу до класичног романа Х. Џ. Велса „Рат светова“, који јесте помињао учешће војске али је значајни по томе што је у „двориште“ човечанства довео ванземаљце (Марсовце) као новог, жанровски препознатљивог непријатеља. Потоњи писци здушно су следили Велсов пример градећи нове верзије сукоба са „алиенима“ на разним простор-временским „котама“. Међу запажена дела земаљског ратног усмерења ваља поменути романе „Вечити мир“ Џоа Халдемана, новела „Одсуство“ Луцијуса Шепарда (оба дела се баве будућим ратовима на територији Централне и Јужне Америке) или „Чекићеви трескачи“ и „Неуклопиви“ Дејвида Дрејка (Халдеман и Дрејк су Вијетнамски ветерани). Шта би се десило када би зли гуштеролики ванземаљци упали на Земљу усред Другог светског рата описивао је Хари Тартлдов у серијама романа „Светски рат“ и „Колонизација“. Свакако ваља поменути и серијал филмова о Терминатору, „Дан независности“ или „На рубу времена“. Ратови са сваковрсним ванземаљцима на непознатим планетама или о „отвореном“ Универзуму, уз употребу чудесних средства, од ласера до свемирских крстарица, итекако распаљују машту аутора и конзумената. Тешко је одолети изазову брзе акције, жестоке пуцњаве, увежбаних, дисциплинованих јунака са мноштвом допадљивих убиствених справица, егзотичних бића и предела; довољно је сетити се романа „Звездани јуришници“ Роберта Хајнлајна (по коме је снимљен и филм) или романа „Вечити рат“ Џоа Халдемана (који разоткрива личне трагедије бораца). Међу запаженим и хваљеним делима свемирско-војног усмерења (која врло често иду у серијама романа) ваља поменути нпр „Војниче, не питај“ Гордона Диксона, „Ендерову игру“ Орсона Скота Карда, „КоДоминиум“ и „Западно од части“ Џерија Пурнела, „Царство човека“ Дејвида Вебера и Џона Ринга, „Пад царства Дреда“ Волтера Џоа Вилијамса, „Ман-Кзин ратове“ Ларија Нивена, „Галактичке маринце“ Јана Дагласа, „Воркосиган сагу“ Лоис МекМастер Бужолд. Међу филмовима и ТВ серијама ту су „Ратови звезда“, „Крстарица Галактика“, „Звездана капија“, стрип “Свемирски бојни брод Јамото“...
„Старчев рат“, објављен 2005.г. дебитантски роман Џона Скалзија (1969), чистокрвна је војна научна фантастика; роман је прерастао у серијал од, за сада, 6 романа и неколико самосталних новела и прича из тог света. Свемир у коме се дела дешавају насељен је разноразним интелигентним ванземаљцима који нису благонаклони према људској колонизацији планета. Људска насеља на другим планетама бране Колонијалне оружане снаге (КОС) које се попуњавају тако што остарели Земљани-регрути пристају да им се ум из старог тела „пребаци“ у ново, супер тело са којим крећу у ратове са бизарним алијенима. Уз њих су и војници Специјалних јединица - Бригада духова који су још савршенији ратници са једном маном – у супер телу су умови стари тек пар година јер су „узгајани“ из генетског материјала мртвих људи. И док се „Старчев рат“ бавио „обичним“ војницима, „Бригаде духова“ (оригинално из 2006.г) описују управо Специјалне јединице. Скалзи не наставља причу из првог романа, мада се понеки од јунака из првог дела овлашно помињу, већ гради независни заплет у коме су се три врсте ванземаљаца удружиле како би заратиле са Земљанима. Иза свега тога стоји управо један научник Земљанин, издајник, који је, наводно, мртав. Ипак, за њим (у ствари његовим лажним лешом) остали су записи свести на основу којих се „узгаја“ војник у чију личност су убачени из елементи издајникове свести. Намера је да се открије шта је издајник знао и одао мада постоји и ризик да тај војник постане издајник. После много петипетија, битака на егзотичним локацијама, победа и пораза, страдања и пожртвованости, војник среће свог „оца“ и две личности се беспоштедно надмећу за превласт...
Скалзи наставља путем који је раскрчио „Старчев рат“; „Бригаде духова“ (Чаробна књига, 2019) су брза, узбудљива и допадљива мешавина старог - препознатљивих жанровских шаблона - и новог - контролисаних измена и допуна образаца. Знатижељни фанови уживаће у домиљатости и духовитим дијалозима војника као и у живописним акционим сценама уз које неминовно следи и понека страница друштвених односно свемирских спекулација и објашњења устројство света у коме се прича одвија. Циљ „Бригаде духова“ био је да буде забавна жанровска књига и Скалзи је тај задатак у потпуности испунио.
Илија Бакић
