"Ми смо свици. Животи нам трају јако кратко и треба да живот искористимо што боље можемо. А засијамо само кад је мрак густ као маст. Сазвежђе свитаца је тренутна констелација мојих јунака", рекла је Бобић Мојсиловић.
Промоција "Сазвежђа свитаца" одржана је у препуној књижари издавачке куће Лагуна, где се потом образовао дугачак ред читалаца жељних потписа Бобић Мојсиловић. У роману, животне приче шесторо јунака испреплешће се и заувек променити за 72 судбоносна сата, јер ће приморани да погледају животу у очи, морати или да га пригрле или да заувек остану осујећени у својим тежњама, навела је Лагуна. Ауторка је признала да је роман настајао пошто се четири године "злопатила сама са собом, са овим животом, депресијом...". "Моји јунаци су ми стали за вратом и молили да им се вратим", навела је Бобић Мојсиловић.
Према њеним речима, услед дистопије глобалног матрикса "пробудила се са питањем чему све, чему писати, креирати кад Велики Брат и тако жели да будемо 3/4 човечанства које ће побити манијаци из Давоса" . "Један диван, истински чудесан догађај у мом улазу вратио је наду у живот, у смисао, у Бога и мојим јунацима. То је једини аутобиографски детаљ који је ушао у књигу. Надам се да ћете ви то препознати", поручила је ауторка присутнима. Према њеним речима, морамо дозволити сами себи да нам нешто дотакне срце и "тог тренутка се отвара светлосни ступ ка небу".
"Налазимо светланце у тами. Почињено да волимо сопствени живот.Један мој јунак то не капира. Једно време остаће загледана у светло свог компјутера и телефона", рекла је ауторка.
Бобић Мојсиловић је додала да у доба себичности, егоманијаштва и нарцизма "треба само мало да отворимо очи и да видимо да доброте има свуда око нас, а кад то приметимо живот нам постаје бољи".
Писац Владимир Кецмановић је рекао да роман Бобић Мојсиловић има неколико квалитета, од којих на површинском нивоу има "изузетну драматургију, достојан је најбољег сценарија". Према његовим речима, на дубинском плану Бобић Мојсиловић описују људе карактеристичне за данашњицу и урбану средину, донекле су типски ликови, "али до те мере се ушло у карактер да их заиста доживљавате као да познајете те људе и верујете им". "Цело време сам се питао како ће да се заврши и да ли ће да буде хепи енд? То већински није хепи енд. Али упркос томе, топлина чини да се осећамо испуњени и да имамо неку веру у живот, упркос аргументима против тога. То чини књигу великом", оценио је Кецмановић.
