„Сведоци смо да се награде за животно дело додељују када су лауреати већ при крају свог трајања, при крају своје креативне снаге. Али Јасна Ђуричић је пример да може бити додељена и уметници у пуној уметничкој снази. Она је неко ко много ради, али је то увек и без изузетка на изузетном нивоу, јер стално истражује нове могућности, нове просторе. Јасна је читав универзум, који увек изнова откривам и када играм с њом, и када је само гледам на сцени”, рекао је Мики Манојловић на промоцији монографије.
Аутор монографије Александар Милосављевић је, уз оцену да се Јасна Ђуручић придружила породици великана овдашњег глумишта, подсетио на то да је до сада било укупно 30 лауреата награде која се додељује у част Добрице Милутиновића – од Љубе Тадића, Мире Ступице, Мије Алексића, Зорана Радмиловића, Мире Бањац, Стевана Шалајића. до Микија Манојловића и Милене Дравић.
„Ова књига, сасвим разумљиво и природно, може бити посвећена искључиво онима којима припада – најпре Јасни Ђуричић и, посредно, Добрици Милутиновићу, који нам је, осим прстена као симбола, завештао и мит о глумцу који је у стању да својим хистрионским умећем немогуће учини стварним, да од лажног и реално непостојећег ткива театра начини опипљиву истину у коју безрезервно верујемо. Ипак, као приређивач и коаутор, усуђујем се да ово дело посветим и оним глумицама и глумцима, свим позориштницима који, попут Јасне, у театру не пристају на неистину, рутину, осредњост, самозадовољство, који неће да буду ’велика деца’ - јер ни даца не воле лаж и превару - и који верују да њихова позоришна авантура никада не сме да буде завршена”, речи су Александра Милосављевића.
Монографију, коју је графички уобличила Уна Јанков, заједничким снагама објавили су Удружење драмских уметника Србије и Савез драмских уметника Војводине, а на промоцији, одржаној под окриљем 62. Стеријиног позорја, говорили су и в.д. управника СНП др Зоран Ђерић, редитељ Харис Пашовић и глумац Предраг Момчиловић.
М. С.
