"То се исказује у њеној тежњи ка традицији. Бити везан за традиције је можда мужевније, то је начин да се пренесе моћ на друге", рекла је Ерно у интервјуу агенцији Франс прес.
Прва Францускиња и тек 17 жена добитница награде Шведске академије од 1901. године, Ерно је приметила и да су говори при добијању Нобела "скоро увек били монополисани од стране мушкараца".
“Приметила сам да су жене мање глагољиве у својим говорима од мушкараца, знајући добро да су практичније", оценила је списатељица.
Говорећи о потреби да се Нобелова награда осавремени, Ерно је приметила да би "могли размотрити да буде мање помпезна, са мање дугих одора и репова".
Боравећи у Штокхолму у недељи која претходи свечаности, на којој се очекује шведска краљевска породица и око 1.200 званица, Ерно је приметила "озбиљност и раскош награде", као и "ширину и улогу" која иде уз Нобела.
Ерно је рекла да жели да посвети свог Нобела “свима који пате, који пате од доминације на овај или онај начин, од расизма, од сваког облика неједнакости" и свима који се боре и пролазе непрепознати.
Иако није прижељкивала награде, Нобел је код Ерно побудио жељу да настави да пише и ужива у старости.
"Мислим да је старост кад се можеш осврнути на много ствари и то за мене значи да их запишем, наравно", рекла је Ерно.
