У првој од ових књига сабрани су изабрани радови учесника међународне конференције „Лабораторија културе 21ˮ, коју Културни центар Војводине „Милош Црњанскиˮ организује од 2018. године на тему развоја културе, културних политика, менаyмента у култури, урбаног развоја, као и односа културе са другим секторима.
„Зборник радова ̕Будућност културе̕ тематизује културу као једно од најзначајнијих, а ипак често неоправдано запостављених питања глобалне савремености”, речи су рецензенткиње др Иване Спасић, професора Филозофског факултета у Београду. „Између корица књиге окупљено је тринаест прилога чији аутори, из земље и иностранства, долазе из различитих научних и уметничких области и спајају академско проучавање културе са праксом културне политике и менаyмента. Прегледно су представљени, како релевантни савремени теоријски приступи тако и мноштво конкретних примера из различитих крајева света, из којих се могу извући значајне поуке и на основу којих се могу формулисати практични предлози”.
Уредница и зборника „Будућност културе” и монографије „Нова парадигма креативне економије” је др Биљана Мицков, која о потоњем издању, објављеном уз поднаслов „Од правичности ка праведности”, каже да нуди теоријску и практичну анализу савременог приступа култури и иновацијама, са посебним нагласком на однос културе и економије. У монографији су заступљени оригинални научни радови др Хриситне Микић, др Зорана Ерића, др Дарка Ребе, др Енди Прата, др Бранка Радуловића, др Гојка Рикаловић, др Дејана Молнара, др Дејзи Фенкорт и др Сирше Фина, Маје Марсенић и Yастина О’ Конора. „Односи између културе, друштвеног развоја, економије и еколошке одрживости су узрочно-последични и морају бити уравнотежени. Када дође до промене у културним политикама, друштвени, економски контекст се мења, јер су и они сами међусобно повезани. Одрживи развој подразумева избалансирани однос заштите животне средине, културе, друштвеног напредка, економије у савременом контексту и у будућности”, истиче др Биљана Мицков.
У Едицији „Нова мисао”, необичног формата и изгледа, објављено је пак шест наслова: „Доктор приповедања: Кафка” књижевника Јовице Аћина, „Град” америчке списатељице Кети Акер, „Читање Бењамина”, америчког филозофа Семјуела Вебера, посвећен делу Валтера Бењамина, „Делирични Њујорк: манифест за Мехнетн” холандског теоретичара архитектуре Рема Колхаса, „Стварање ненасловљеног” америчке уметнице Синтије Морис Шерман, те „Стратегија читања: читање ужаса” теоретичарке књижевности др Мирјане Стошић. „Реч је, пре свега, о есејистичким текстовима релативно мањег формата, али провокативног садржаја, који објављени у форми књижевне публикације скрећу пажњу на одређени корпус значајних савремених друштвених и културних проблема”, појаснио је уредник едиције Мирко Себић.
М. С.
