Барељеф су поставили УКС, град Требиње и Удружење Требињаца у Београду.
Председник УКС-а Радомир Андрић истакао је да данас, када говоримо о Јовану Дучићу у контексту развоја модерне српске поезије, несумњиво се слажемо са ставом да је овај песник имао „властиту визију света“ и да је своју поезију, захваљујући надасве уметничкој снази, уздигао до метафизичких висина.
Његове најбоље песме подређене су суштаству љубави и опчињености лепотом, у непрестаном трагању за духовним засладима, у речима које откривају исконске везе природе и човека, изворе светлости и безмерног тајнописа у вечном надвладавању зебње од трошности казаног. Дучићево књижевно дело је сам споменик у нама и у свим посвећеницима аутентичне песничке речи, оценио је Андрић.
Барељеф су открили песник Адам Пуслојић, који је прочитао сонет посвећен Дучићу, и председник Скупштине града Требиња Драгослав Бањак.
Данашњем догађају радује се и Требиње, јер оно, великог Дуку, сматра својим духовним оцем и својим првим грађанином, а чланове Удружења књижевника Србије његовом бројном и великом породицом, рекао је Бањак.
Дучић се тако придружио писцима чији су барељефи раније постављени у Удружењу књижевника Србије: Јовану Скерлићу, Сими Матавуљу, Иви Андрићу, Милошу Црњанском, Радоју Домановићу, Јанку Веселиновићу, Владиславу Петковићу Дису, Радету Драинцу, Исидори Секулић и Бранку Миљковићу, а ускоро ће бити откривено исто обележје у част Милана Ракића.
У уметничком програму наступили су првакиња Београдске опере Јасмина Трумбеташ уз клавирску пратњу Невене Живковић, етно певачица Катарина Гојковић и драмски уметници Биљана Ђуровић и Небојша Кундачина, који су казивали Дучићеве стихове.
