Овом књигом поезије, Јована Бојовић је изненадила све, па и себе, јер се школовала за драматурга, ради као асистенткиња на предмету филмски и телевизијски сценарио на Факултету драмских умјетности Цетиње, а недавно јој је изведена и прва драма, “Отворен крај” у Црногорском народном позоришту.
Последњих пет-шест година, путујући “с главом у торби”, Јована је записивала стихове, не лишавајући се наслеђа драмског, па је њена позија “говор из ликова”. Могло би се рећи и говор из телефона, јер је савремена справица опремљена додацима за обраду текста постала права мала писаћа машина, као и компјутер.
„У мојим песмама има интиме, али су више, као реакција на стварност, мале приче са заплетом и обртом. Динамичне су и “лаке”. Чита их и млађа генерација, одговарају им што их “не смарају”, јер иначе је тешко људе натерати да читају поезију. Сви негде журимо, задајемо себи циљеве“, поново живописно прича, у једном даху, Јована Бојовић. „Има их 50. Све су моји доживљаји света које сад и читалац може да доживи. Нелинеарне су, тематски и језички разноврсне.“
Јована Бојовић је до своје прве књиге поезије дошла тако што је у последњи час, са 26 година, предала рукопис на конкурс “Ратковићеве вечери поезије”, резервисан за песнике старости до 27 година. Освојила је прву награду - сопствену књигу - која је објављена у септембру. Након промоције у Београду и Новом Саду, Јовану очекује промоција и у родној Подгорици, пред коју има највећу трему.
И. Бурић
