Повратак забрањене књиге: „Научнофантастични филм“ Александра Б. Недељковића

Историја писане речи и њеног умножавања има и сталног пратиоца – забране. Књижевна, религијска или научна дела, на свим су меридијанима и у свим епохама проглашавана опасним и неподобним и, стога, физички уништавана, најчешће провереном методом – спаљивањем.
Александар Б. Недељковић, Научнофантастични филм
Фото: Александар Б. Недељковић, Научнофантастични филм

Од кинеског цара који је, завршивши Велики зид, хтео да се историја бележи од његове владавине, преко вишеструких рушења и паљења Александријске библиотеке до нацистичких ломача али и оних које су потпалили Црвени Кмери, књига је изнова и изнова „убијана“; нешто мање ригидни су спискови непожељних књига које се склањају са полица библиотека (и не штампају се поново), који постоје у регистрима цркава, недемократских државних система али и у најдемократскијој држави света, како пише Реј Бредбери у поговору једног од издања романа „Фаренхајт 451“ који је синоним за судбину књига у свим тоталитарним популистичким системима мрачне будућности (која нас све очекује?).

На овдашњим просторима забране књига везују се највише за период социјалистичке државе (мада је забрана било и раније). Како су идеолошке стеге попуштале, понеке од проказаних и уништаваних књига ипак су угледале светлост дана. Најновији пример васкрсавања забрањене књиге је фототипско издање дела „Научнофантастични филм“ које је објавио „Еверст медиа“, под уредничком палицом Бобана Кнежевића. Књига је требала да се 1974. године појави у издању Југословенског удружења „Наука и друштво“. Њен аутор је Александар Б. Недељковић (1950), професор енглеског језика и књижевности који је годину дана раније дипломирао на Филолошком факултету у Београду и пре ове књига објавио „неколико превода из угледних енглеских часописа, као и оригинални чланак ИЗМЕЂУ НАУКЕ И МАШТЕ“.

У биографској белешци о аутору наводи се: „Студијом о научно-фантастичном филму овај наш млади писац представља нам се као врстан познавалац не само научнофантастичног филма, већ и научне фантастике уопште.“

Доследно издавачу повереном задатку да популарише науку и књига “Научнофантастични филм“ је замишљена као темељна информација о овој области. Аутор најпре покушава да дефинише шта јесте а шта није научнофантастични филм а потом следи кратка историја оваквих филмова. „Националне продукције“  баве се научнофантастичним филмовима снимљеним у САД, Јапану, Француској, Енглеској, Немачкој, ШСР-у и мањим кинематографијама. Најобимнији део књиге разматра најчешће теме које обрађују ови филмови (оружје, летилице, роботи, чудовишта, гости из свемира, путовањима у блиски и дубоки свемир односно кроз време...). У „Закључку“ анализирају се вредности научнофантастичних филмова, њихов утицај на свест људи ЏЏ века уз коначну констатацију да ће се овакви филмови и надаље снимати и да ће се на њих одразити даљи развој науке. У прилогу књиге је општи индекс преко 600 научнофантастичних филмова свих времена као и библиографија стручне литературе о овој теми.

„Научнофантастични филм“ свакако је био потребан и добродошао увод у област која до тада није систематично сагледавана и обрађивана. Вредност књиге не умањују ни пишчеви често пристрасни ставови као ни поједностављена препричавања садржаја појединих филмова са пригодним закључцима. Да је књига постала доступна читаоцима и љубитељима научне фантастике свакако би утицала на квалитетније сагледавање ових дела и самог жанра. Међутим, читав тираж од 2000 примерака је (осим три ауторска примерка) уништен (не зна се засигурно да ли је спаљен или послат у стари папир).

У предговору репринта А. Б. Недељковић пише да није добио званично образложење случаја али је из поузданих извора чуо да је књига сторнирана јер је чланица „редакционог колегијума“ повукла ранију сагласност са образложењем да је „научна фантастика ратно-хушкачки капиталистички амерички жанр“. То је запечатило судбину књиге без обзира што се у њој пише и о филмовима из тзв Источног блока. Идеолошка острашћеност удружена са нестручношћу и патријском лојалношћу уништила је књигу и нанела немерљиву штету тадашњој културној сцени.

Ипак, Недељковића његово страдалништво није поколебало и он је „посветио свој живот студијама научне фантастике“ и као професор енглеске књижевности на Универзитету у Крагујевцу. Фототипско издање књиге „Научнофантастични филм“ важан је догађај који неће исправити неправду али ће бар попунити неславну празнину у историји овдашњи културе.

Илија Бакић

EUR/RSD 117.5653
Најновије вести