Представљена књига „Дах ма­ле мо­ли­тве” Се­ли­ми­ра Ра­ду­ло­ви­ћа

По­е­зи­ја Се­ли­ми­ра Ра­ду­ло­ви­ћа је ду­хов­на ли­те­ра­ту­ра пре­пе­ва­на у ве­о­ма ле­пе и ре­чи­те сти­хо­ве. Код овог пе­сни­ка се не ра­ди о пу­ком књи­жев­ном ма­ни­ру, по­тре­би за ори­ги­нал­но­шћу или не­че­му што да­је по­се­бан ко­ло­рит ње­го­вом пе­ва­њу, не­го је реч о аутен­тич­ном до­жи­вља­ју ствар­но­сти. Јер ње­гов глав­ни из­вор на­дах­ну­ћа је у ве­ри сво­јих пре­да­ка, у ве­ри на­ше цр­кве, ре­чи су вла­ди­ке бач­ког др Ири­не­ја (Бу­ло­ви­ћа) из­го­во­ре­не на про­мо­ци­ји књи­ге иза­бра­них и но­вих пе­са­ма Се­ли­ми­ра Ра­ду­ло­ви­ћа „Дах ма­ле мо­ли­тве”
1
Фото: Dnevnik.rs

Вла­ди­ка као по­себ­ну вред­ност Ра­ду­ло­ви­ће­ве по­е­зи­је ис­ти­че не­глу­мље­но, успе­шно и ду­бо­ко пре­пли­та­ње ауто­ро­вих по­ет­ских из­ра­за и кон­струк­ци­ја са тек­сто­ви­ма из Но­вог за­ве­та и ка­сни­јим за­пи­си­ма мо­ли­тве­них ти­хо­ва­те­ља. „Ра­ду­ло­ви­ће­ви сти­хо­ви при то­ме из­бе­га­ва­ју мно­го­сло­вље већ са ма­ло ре­чи го­во­ре мно­го. Уоста­лом, по му­дрој грч­кој по­сло­ви­ци: ни­је до­бро у мно­го­ме, не­го је мно­го у до­бро­ме”  

Го­во­ре­ћи о чи­ње­ни­ци да „Дах...” за­о­кру­жу­је но­во пе­ва­ње „Отров­ни пип­ци по­ли­па Иска­ри­от­ског”, ко­јим до­ми­ни­ра мо­тив Ју­де, пе­сник Иван Не­гри­шо­рац на­во­ди ка­ко Ра­ду­ло­вић и ов­де по­ка­зу­је ко­ли­ко је за­пра­во су­о­чен с вре­ме­ном у ко­јем жи­ви­мо. „Јед­ну ве­ли­ку те­му из­да­је бо­го­чо­ве­ка пе­сник је на сја­јан на­чин за­вр­шио ша­љу­ћи опо­ме­ну сви­ма на­ма: Тад се и ноћ­не сен­ке скла­ња­ху сво­је сен­ке/, Ре­кох – / Бди­јућ над сво­јом сен­ком, све док ме дан но­ви / Не оба­сја, као искра, што се из гру­ме­на жа­ра / Огла­си, па утр­не. И опет се ја­ви...” Да­кле, до­ђе но­ви дан и све се на­из­глед де­ша­ва као да се ни­шта ни­је де­си­ло, а де­си­ло се нај­ве­ће из­дај­ство. И хва­ла пе­сни­ку што нас опо­ми­ње”, ре­као је Не­гри­шо­рац до­да­ју­ћи да је „упра­во у овом на­шем ју­деј­ском вре­ме­ну ова­ква по­е­зи­ја пра­во те­ра­пе­ут­ско сред­ство”.

„Ма­ла до­бра, ма­ле мо­ли­тве, узе­ти за­јед­но мо­гу би­ти као пе­ра у кри­ли­ма оног ко стре­ми ка не­бу” (ака­де­мик Пре­драг Пи­пер)

Ака­де­мик Пре­драг Пи­пер оце­нио је да Ра­ду­ло­вић сво­ју мо­ли­тве­ну по­е­зи­ју гра­ди сле­де­ћи оно нај­бо­ље што је оп­ста­ло кроз вре­ме, а нај­бли­же му је иси­ха­стич­ко мо­ли­тве­но пе­ва­ње као ин­ди­ви­ду­ал­на ко­му­ни­ка­ци­ја с Бо­гом. „Се­ли­мир Ра­ду­ло­вић на­дах­ну­то пе­ва у књи­зи ’Дах ма­ле мо­ли­тве’. При то­ме реч ’ма­ле’ не­на­ме­тљи­во упу­ћу­је на чи­ње­ни­цу да на ду­гом пу­ту ду­хов­ног уз­ра­ста­ња не тре­ба стре­ми­ти ве­ли­ким под­ви­зи­ма ко­ји­ма ће се сви ди­ви­ти, не­го се мо­ра ићи ма­лим ко­ра­ци­ма, ма­лим мо­ли­тва­ма као ма­лим до­бри­ма ко­ји нас во­де ве­ћи­ма. Јер, као што на­из­глед сит­ни сва­ко­днев­ни гре­си узе­ти за­јед­но чи­не те­жак те­рет на пле­ћи­ма оног ко их но­си, та­ко и ма­ла до­бра, ма­ле мо­ли­тве, узе­ти за­јед­но мо­гу би­ти као пе­ра у кри­ли­ма оног ко стре­ми ка не­бу”, по­ру­ка је ака­де­ми­ка Пи­пе­ра

Књи­гу „Дах ма­ле мо­ли­тве” об­ја­ви­ла је но­во­сад­ска из­да­вач­ка ку­ћа „Гру­па се­вер”, а про­мо­ци­је је одр­жа­на у чи­та­о­ни­ци Град­ске би­бли­о­те­ке Но­вог Са­да.

М. Ста­јић

EUR/RSD 118.3414
Најновије вести