У њој су сабране одабране песме из збирки „Сенка осмог еона”, „О тајни ризничара свих суза”, „Снови светог путника” и „О пастиру и камену са седам очију”, којима су придодате поеме „Седам малих дрхтаја” и „Девет душа Јосифа Исихасте”, а књигу заокружује ново певање, за српску, па можда и читаву светску поезију по много чему јединствено „Отровни пипци полипа Искариотског”, у којем је поетски проговорио Јуда:
„(...) Док тама, двострука,
Ноћни обилази круг, прстом наложих ћутњу,
Лековиту. Тад, омчом, бледи затегнух врат,
Гасећ пламен што се у срцу диже,
И облаци, сиви, прекрише лице звезда.
А тишина, тишином мерена,
У крилу нежног тумача неба,
Испуни се пиштавим звуком полиповог сна...”
Религијско надахнуће и религијске мотиве имамо, како вели и владика бачки Иринеј, у поезији готово свих значајнијих српских песника. Међутим, Селимир Радуловић је један од ретких који се готово искључиво надахњује темама, мотивима, а изнад свега самим духом и поруком књижевности која се доживљава као ускоцрквена или чак монашка, аскетска, исихастичка. А како истиче Слободан Жунић, у језику поезије Радуловић поставља суштаствена филозофска питања и при томе „трага за дубоким сазнајим увидима, које истински промишља и саопштава у дијалогу са самом песмом, филозофском традицијом и читаоцем”. „Који је смисао живота без вере, без срца, без савести”, пита се песник...
Књигу „Дах мале молитве” објавила је новосадска Фондација „Група север”.
М. Стајић
