У овим преломним временима покушавао сам да појасним шта је то српска култура, како ће она бити повезана с питањем нашег националног интегритета, а поготово ме занимало како ствари стоје у погледу језичког, књижевног и укупног културног идентитета, појаснио је Негришорац, додајући да постоји још читав низ текстова на том фону које је, због обимности, морао да остави за другу књигу, те се у „Истрази предака” усредсредио на питање кризе идентитета Црногораца: „Истрага предака значи да морамо да ућуткамо Његоша, Светог Петра Цетрињског, Марка Миљанова и све људе који су конституисали историјску Црну Гору”...
Књига „Истрага предака”, објављена у издању новосадске „Групе седам” добила је лане Специјалну награду на Сајму књига у Андрићграду.
По речима Његовог пресвештенства владике бачког др Иринеја Буловића, преци су неуништиви, „они живе у вечности са Богом, по својим заслугама”.
Претке не можемо искоренити као да их никада није било,а управо такав експеримент се дешава данас у Црној Гори”, оценио је владика Иринеј. За академика Матију Бећковића, књига „Истрага предака” представља изнад свега релевантну истрагу памћења и предања, потирања истине и имена, писма и језика, казао је владика бачки.
Да Иван Негришорац није написао ништа друго, већ ’само’ Истрагу предака,имао се рашта и родити, поручио је академик Бећковић. Књижевник Селимир Радуловић је, пак, оценио да се од Његошеве „Истраге потурица“ и борбе за очување властитог идентитета, народа и државе, дошло се до радикализованог облика духа самопорицања, до истраге предака, до обрачуна са њима и преиначења њиховог завета. „Неуки сејачи зла, како каже Негришорац, без остатка циљају у црногорско памћење, у предањску свест, да би слажућ варку на варку, у наше време обнародовали да су Црногорци другачији од Срба, поручио је Радуловић.
М. Стајић
