Књига представља збир одабраних колумни које је Бајић годинама писао за неколико дневних новина у Србији.
Осим аутора о књизи су говорили директор Звездара Театра Душан Ковачевић, директорка Службеног гласника Јелена Триван, дугогодишњи новинар Мањо Вукотић и директор издаваштва у Службеном гласнику Петар В. Арбутина, а промоцији су присуствовали и Бајићеви пријатељи, колеге, део породице, поштоваоци.
Академик Душан Ковачевић казао је да Радош Бајић народни и породични глумац, редитељ и продуцент пише петнеаест година обавештавајући нас о приликама и неприликама, напуштеној земљи, нашим наравима и страховима.
Он се пита шта је то наша земља? Да ли су то опустошена села и мали градови...или су то уморни људи који су се надали нечему бољем?. Сва ова питања Радош поставља у својим колумнама као забринут човек за своју земљу и свој народ, казао је Ковачевић и додао да је Бајића упознао давно на Факултету драмских уметности у Београду.
Тада су, казао је, обећали један другом да ће заједно нешто радити и ево, рекао је, после скоро пола века задовољство му је да буде домаћин промоције Бајићеве јако лепе књиге.
Триван је казала да мало људи познаје и разуме Србију као што је познаје Бајић.
Неко би могао да помисли да је ово књига о човеку који је направио најгледанију телевизијску серију у бившој Југославији, или о глумцу који је пропутовао свако село и засеок у Србији, глумећи и доносећи културу грађанима Србије које толико воли... Верујем, ипак да је то књига о свима нама који овде седимо. Бајић је написао књигу о најлепшој Србији које се ми стидимо данас када живимо у императиву свега урбаног и покушају да пронађемо непостојеће корене о пореклу из 'круга двојке, казала је Триван.
Арбутина је казао да није било лако приредити ову књигу, јер је било пуно текстова које је било тешко одбацити и дилема које оставити „у књизи по којој ће нас, уверен сам поколења тумачити“.
Тај сентимент према Србији коју познаје Радош Бајић јесте дефиниција његовог личног става према сопстевној животној мисији и одговорности, казао је Арбутина.
Мањо Вукотић сматра да је Бајић исповедник а не колумниста.
Писац, аутор, интелектуалац који обухвата широко поље од напуштеног српског села до београдских Теразија. Не припада ратничкој Србији са исуканим мачем, али ни другој Србији која је напудерисана европским утицајима. Бајић је искрен када је сентименталан и поетичан, али и када зарезује у живо месо и када саопштава шта ову државу и културу боли, казао је Вукотић.
Аутор је захвалио свима који су омогућили да напише много текстова о својој љубави према Србији.
Моја породица је центар мога света без обзира што сам се на различите уметничке начине изражавао, најбоље сам се увек осећао у близини мојих најмилијих. Ово је књига о топлини коју човек носи према својој породица и коју ми као заједница треба да осећамо према држави и нашем завичају, казао је Бајић.
