У најужем избору су били и “Завод за уџбенике” (Београд), Српска књижевна задруга (Београд) и “Едука” (Београд), а одлуку је донео жири у саставу проф. др Драган Симеуновић (председник), проф. др Слободан Кањевац, мр Милица Лилић, проф. др Тиодор Росић и Желидраг Никчевић
У образложењу стоји да је “Прометеј” годинама један од најрелевантнијих српских издавача, који објављује капитална лингвистичка издања, изузетна историографска и књижевна дела домаће и стране поезије и прозе, препознатљив по изузетним монографијама, а посебно се истиче 60 објављених наслова у едицији “Србија 1914-1918” и изузетан допринос српској лингвистици даје књигом Милоша Окуке “Српски дијалекти”.
“Службени гласник”, како је истакао Симеуновић, већ годинама спада у ред најплоднијих и по издавачком дијапазону, као и објављеним садржајима, најквалитетнијих издавача.
“Иако је укупна продукција Службеног гласника као, уосталом и већине других издавача смањена, Гласник је ипак смогао снаге да направи значајан искорак у смеру динамичније и селективније издавачке продукције, више тежећи него раније актуелним садржајима из домена књижевности, науке и уметности”, образложио је жири своју одлуку и посебно похвалио антологијску едицију “Први светски рат у српској књижевности”.
За издавачки подухват године проглашена је књига “Црњански - биографија једног сећања” Мила Ломпара коју је објавило Издавачко предузеће “Православна реч” из Новог Сада.
Награда за најбољег издавача из дијаспоре додељена је Академији наука и умјетности Републике Српске (Бања Лука) и “Православној речи” (Нови Сад) за књигу “Споменичко благо Републике Српске” ауторке Љиљане Шево и Друштву чланова Матице српске у Црној Гори (Подгорица) и Академској књизи (Нови Сад) за дело “Историја америчке књижевности” Радојке Вукчевић.
Посебно признање за допринос у области науке припало је делу “Јасеновац - Аушвиц Балкана. Усташка империја окрутности” Гидеона Грајфа у издању Института за холокауст Шем олам (Израел), Академског колеџа Оно (Израел), Фондације за пројекте едукације за холокауст у сарадњи са Пољским пројектом за реастаурацију јеврејских гробаља - ФХЕП.
“Књига аутора Гидеона Грајфа , најпознатијег светског експерта за Аушвиц и уопште холокауст који се бави том проблематиком преко 40 година и који је сачинио ову књигу обима 700 старница неуобичајено великог формата, је заправо одавно недостајала и требало је ми да је сачинимо”, рекао је Симеуновић.
Дечија књига године је “Господар солитера и друга чуда” Миладина Цхулафића у издању Срспке књижевне задруге, која је “резултат ауторовог просветно педагошког рада, а игра, сарказам, иронија и нонсенс чине главна својства ових записа чији су аутори деца”.
Специјално признање за издавача додељено је Заводу за уџбенике из Београда и Академији наука и умјетности Републике Српске.
Завод за уџбенике је награђен за књигу Томислава Р. Симоновића о заборављеном великом америчком добротвору Џону Фротингаму, а Академија наука и умјетности РС за други том Енциклопедије Републике Српске.
Специјална награда за стрип је додељена први пут и то делу “Сат” Вујадина Радовановића (цртеж) и Драгана Лазаревића де Лазара (сценарио) у издању “Пчелице” из Чачка.
Проф. Југослав Влаховић (председник), доц. Тијана Којић и доц. Оливера Матајић Сретеновић одлучили су да награду “Богдан Кршић” за најлепшу књигу доделе наслову “Иконе стила Србије” Неде Тодоровић и Радмиле Станковић у опреми Александре Јанковић у издању “Зептер Боок”-а из Београда.
Најлепша дечија књига је “Принцеза Софија” ауторке Весне Алексић у опреми Душана Савића са илустрацијама Бојане Стојановић (Креативни центар, Београд), а Специјално признање за младог дизајнера уручено је Јелени Васиљевић за књигу “Хостер Беатрице” Милоша Швоње (Прометеј, Нови Сад).
