У питању су, заправо, својеврсни приручници, упутства за употребу, односно збирке животних рецепата, које остављају довољно места за допуњавање и дописивање. На овај начин аутор, како сам каже, објашњава брзомењајући свет око себе првенствено самом себи, како би онда своје мисли могао пренети целом свету. Ради се, дакле, о сентенцама примењивим како на свет архитектуре, тако и на свет уопште, при чему Рогина своје поруке шаље публици на шаљив начин кроз примере својих пројеката, постављајући питања битна за суштину архитектуре.
Мисли при томе продубљује световним питањима, констатацијама и причама које могу разумети и применити и они којима свет архитектуре и није близак. На том фону је , рецимо, трећа, „црвена пилула”, намењена такозваној генерацији зед, у коју аутор полаже велике наде, јер су га миленијалци, признаје, разочарали. Стога Рогина обраћа управо овој новој генерацији младих, подстакнут, како је појанио, „катастрофалним стањем (духа) хрватске архитектуре и културе генерално”. Иначе, чувени архитекта своје сентенце и у свакодневном животу, каже, мора да поштује, па макар оне биле и да мора да иде степеницама, а не пешке. У духу једне такве, која је своје место нашла у једном од приручника, а то је да су „најбоље ствари бесплатне”, аутор је своје књиге поделио публици студената и професора архитектуре, наравно, бесплатно.
Н. Шолаја
