Дело које садржи 51 песму, од којих се 29 већ нашло у појединим часописима за књижевност, културу и уметност, ушло је у најужи избор за награду “Милица Стојадиновић Српкиња. Песма “Помирење” из те збирке такође је била у најужем избору за награду “Ленкин прстен”, четири песме су награђиване на претходним књижевним конкурсима, а једна преведена на бугарски. Несумњиво, лична карта књиге “Жеђам” није нимало лоша, са чиме се и ауторка слаже.
Питају ме сви откуд тај специфичан глагол у наслову, наводи Жељка Аврић.
Јесте мало архаичног облика, додаје, што није чудно с обзиром на чињеницу да је она дете одрасло на тромеђи бивших југословенских република, а живи на троречју река, те је од малена усвајала ту речничку језичку грађу.
Увек кажем да је језик као геолошке наслаге, јер никад не знате шта можете извући из колективне свести, каже Аврић.
Глагол “Жеђам”, по речима ауторке, у себи садржи не само телесну, чулну манифестацију жеђи, него и сензитивну, стваралачку и мисаону потребу за креирањем и стварањем. Збирка је уоквирена пролошком песмом “Жеђам”, која говори о жеђи као чежњи за неким временом, околностима, збивањима, нечим што се никад неће поновити, ни вратити. С друге стране, епилошка песма носи назив “Жеђ” и говори о жеђи коју осећају сви који имају потребу да стварају, буду креативни и изразе се на било који начин.
Поезија је мој израз, јер она је за мене најдинамичнији књижевни облик, зато што је језгровита и залази у срж ствари и центар збивања, објашњава ауторка.
Како додаје, ово је њена шеста књига и некако је пронашла тај згуснут, збијени облик, што би рекао Чехов, “да мислима буде широко, а речима тесно”, који представља средину у којој се најбоље осећа. Кад је реч о целокупном стваралаштву, највише пишем мисаону, рефлексивну лирику. Средиште свих мојих мисаоних песама је човек, његова превирања, размишљања, дилеме... Мислим да другачије не може ни да буде кад је реч о мисаоној лирици. Све што је блиско сваком човеку, блиско је и мени, и изузетно ме радује то што многи читаоци кажу да се препознају у мојим песмама, казала је Жељка Аврић.
Б. Павковић
