О књизи говоре: проф. др Светлана Томић, ауторка и Дуња Пешут.
Унеско дефинише функционалну писменост као „способност човека да употребљава вештине говора, писања и читања ради ефикасног задовољења свакодневних властитих потреба и потреба заједнице али и њиховог развоја“. Очекује се да те способности имају петнаестогодишњаци као најранији радно способан узраст. У теорији то, између осталог, значи: ђаци који су завршили основну школу знају како се пише састав, молба, извештај, допис, пословно писмо, умеју да попуне било који формулар, да читају дуже текстове и сажето преносе њихове садржаје... Кључни подаци о образовању у Србији (Ивић, Пешикан и Костић, 2021) показују да је између 40 и 50% петнаестогодишњака у Србији функционално неписмено. Због тога се упозорава на последице неписмености за општи друштвени и привредни развој Србије.
Књига која недостаје: Приручник за функционалну писменост једна је од ретких књига код нас у којој се једноставно, јасно и разумљиво објашњава писање најчешће тражених текстова у школама, факултетима и администрацији. Настала је као одговор на време у којем се због неадекватних школских програма урушава писана култура док нова технологија угрожава њену суштину. Појам писмености се мењао током времена, али образовни систем се није прилагођавао променама и потребама друштва, што има за последицу да ни најбољи ученици немају довољно развијене вештине писменог изражавања.
У књизи су представљена корак по корак упутства како се пише састав, препричавање, апстракт, резиме, извештај. Ту су и појашњења шта све писање подразумева, зашто је оно важно, како се практично решавају проблеми у писању, вежбе и задаци за различите узрасте, историјска сведочанства о проблемима писмености, додатан материјал за учење. Књига је припремљена превасходно за самосталан рад, а може бити од користи свима који предају Српски језик (у земљи и иностранству) и организују практичне курсеве функционалног писања.
