У њој је сакупљен читав низ Миросављевићевих фотографија, као и изјаве његових колега, званичника, људи који су долазили у додир, или били “осликани” његовим светлописом.
„Био сам повијен у јастучак, баш као у Змајевој песми о малом Јови, кад ме је с родитељима овековечила фото камера у рукама ковачевог сина Мише Сомборца“, прича, односно пише о себи мајстор фотографије, Боривој Миросављевић.
„Тај први сусрет с камером, очи у очи, као да је наговестио моје трајно опредељење за дружење с фотографијом, сликом, током целог живота. На обострано задовољство дружимо се, ево, већ осам деценија. Мислим да нисмо једно друго изневерили. Моја животна битка овијала се на три фронта. Бавио сам се новинарством, спортом и, наравно, фотографијом. Од званичног окружења, до редовно стечене пензије, добио сам награде за животна дела у све три области мога стваралаштва, као и националну пензију уз титулу заслуженог уметника у култури Републике Србије.“
Ретроспективна изложба забележена и у публикацији “Сликом око света”, у издању Друштва новинара Војводине, фотографијама, као што и њено име каже, из различитих делова света, симболички осликава Борисављевићев животни опус. По његовим речима, тиме чувајући, потврђујући, осликавајући истину до које је дошао, “очи у очи” са својим досадашњим животним искушењима.
И. Бурић
