У послеподневним сатима у Винчи 15. октобра 1958. огласио се централни аларм за детекцију повишеног радиоактивног зрачења.
Група младих научника је приликом изводења научног експеримента осетила мирис озона. Убрзо су сви они оболели од радијационе болести, за коју, наизглед, нема лека.
Преостаје једино да се у париском Институту „Кири“ обаве експерименталне, хумане трансплантације коштане сржи, прве у свету.
Судбине оболелих, љубав између једне пацијенткиње и једног француског лекара и склапање пријатељстава одвијају се далеко од очију јавности, чему доприносе и политички притисци.
Роман је инспирисан истинитим догађајем. Петоро је преживело трансплантацију, један није, а добровољни даваоци коштане сржи за Винчанце били су грађани Париза.
Ризиковали су животе зарад непознатих странаца. Остало је производ маште писца.
По професији кардиолог, професор Медицинског факултета и директор Пејсмејкер центра у Клиничком центру Србије, Милашиновић је написао неколико запажених романа, међу којима су „Лекари“ (Лагуна, 2015), „Хераклов грех“, „Посматрач мора“, „Camera obscura“, „Апсинт“, „Маске Софије де Монтен“...
Живи и ради у Београду.
