Они већ доста говоре о миљеу у којем се догађа радња новог романа “Балканска лепотица или Шлемилово копиле” Ласла Вегела, у преводу Арпада Вицка, који је објавила Академска књига из Новог Сада.
Роман прати судбину новосадске породице Шлемил, од почетка прошлог века до данас, а почиње намерама да се прошири хотел Луксор, који задире у живот и имање Шлемилових, како је напоменула Владислава Гордић Петковић, у разговору са аутором Ласлом Вегелом на промоцији његовог новог романа. Промоција, уприличена на броду “Целепин”, у оквиру Новосадског књижевног фестивала “Разговори о љубави (према читању)”, упркос врућини, привукла је велике поштоваоце овог аутора и његових дела.
Једна од примедби Владиславе Гордић Петковић била је и да је у овом роману капитализам један од важнијих јунака, односно приватизација и укрупњавање капитала.
"Роман почиње пре 1914, када је први ауто се почео да се поправља, а завршава се тиме да укрупњавање капитала нема никаквог моралног правила. Људи који су део тог света, у ствари, имају страх од тајних досијеа, не знају где се крију њихови досијеи, па је тако могла да их једна паметна и лепа жена превари и мало опљачка. Али, они су жилави, адаптирали су се. Били су велике патриоте, а када су видели да се спрема опасност, окренули су се, сами измислили и назвали по Шлемилу трг, улицу, поставили бисту, само да би сачували свој капитал", навео је Ласло Вегел.
О идентитету, тој великој игри у нашој души, како каже Вегел, такође говори овај роман.
"Код главног јунака Шамисоа је био проблем што је био човек без сенке, а и ми имамо проблем што имамо више сенки. Али, онај ко нема сенку, исто је сумњив, као и ми који имамо више сенки. То је чудесна игра, то што идентитет схватамо на један примитиван начин, или у средњовековном смислу, мада су они у неким стварима били толерантнији него ми. Ми гледамо на идентитет у тоталитарном смислу, сматрајући да човек мора да буде само једно, и то је највећа лаж. Човек је јако сложен и јако богат с више идентитета", истакао је Ласло Вегел.
По речима Владиславе Гордић Петковић ово је роман о будућности која измиче, о прошлости која покушава да се безуспешно контитуише као боље сећање, а, ако ћемо да гледамо стаистички, у њему ћемо срести два главна јунака, са шест имена, који сањају о једној жени, и о једном граду. Она је додала и да је ово роман, у којем се Вегел поново окушао и као еротски писац.
"У роману има еротске фасцинације балканском лепотицом Иваном Перишић, међутим оно што је занимиво поред фасцинације женском лепотом, портретом који наџивљује и портрет Хортија, Тита, свих владара и председника држава, који су пролазили кроз деценије 20. века, опстаје тај портрет, али исто тако опстаје једна једнако чулна фасцинација Бечом. Сви јунаци сањају балканску лепотицу, а сањају и Беч. И сама лепотица има ту своју огромну и донекле задовољену жељу да оде у Беч", приметила је Владислава Гордић Петковић.
Беч је значио Европу, подсетио је Вегел, додајући да и та лепотица, Ивана Перишић, која је играла у “Мажестику”, била звезда, сања Беч.
"Она је заиста успела једном да дође у Беч, тамо је сликала једна сликарка, и њу су у Бечу прозвали балканском лепотицом. То име није добила овде, ни у Београду ни у Новом Саду, него у Бечу, тако да ми имамо чудну судбину. Често не можемо да вреднујемо сопствене вредности, него мора Беч да именује да постоји једна балканска лепотица. И друге жене имају ту трагичну судбину", напоменуо је Ласло Вегел.
Н. П-ј.
