ИСТИНА О "ЦЕСАРИЦИ"! Џибони открива како је “интимни дар” ПРЕТВОРЕН у вечни хит, Оливеровој страсти и шпијунима који су је "искасапили"
Једна од највољенијих песама на овим просторима, "Цесарица", постала је синоним за Оливера Драгојевића, али њено порекло крије много више од пуке мелодије и стихова.
Златан Стипишић Џибони, њен аутор, сада отвара душу и детаљно говори о путу који је ова песма прешла - од скромног сплитског балкона, преко интимне посвете, до незаустављиве жеље Оливера Драгојевића и коначног, помало горког, статуса евергрина.
Место рођења - Приземље са причом
За Џибонија, прича о "Цесарици" почиње са конкретном локацијом у Сплиту, местом прожетим личним успоменама и породичним наслеђем. Није реч о неком студију или грандиозној вили, већ о сасвим обичном делу града, чији су детаљи дубоко урезани у ауторово сећање.
„Види, види приказ. Значи, види ово приземље. Приземље, први кат, други кат. Видиш гдје је клима с оним планим... селотејпон“, почиње Џибони, сликајући сцену пред очима слушаоца. „Ту је био балкон и зелена канта од шковаца. Ја сам ту написао пјесму Цесарица.“
Ова локација, међутим, није била само Џибонијево скровиште за креативност. Имала је и дубље породично значење. Баш на истом месту, две деценије раније, његов отац, легендарни Шјор Љубо Стипишић, створио је још једно музичко дело које ће оставити траг.
„А ’72., 20 година прије, стари Шјор Љубо Стипишић је написао пјесму Далматина поврх ћу при тројној на истој локацији“, открива Џибони, истичући необичну коинциденцију и наслеђе које носи то приземље.
Пјесма као интима - "Није била за продају ни за даривање"
"Цесарица" није настала као комерцијални пројекат. Било је то дело дубоке, личне емотивне потребе, поклон срца који није имао цену. Џибони објашњава да је у том периоду био у специфичном стању духа, назива то „егзистенцијално расклиман“, а песма је била једино што је могао понудити вољеној особи.
„Била је... како бијах егзистенцијално расклиман, тотално како би се друкчије изразио. Ништа својој цури нисам могао купит него јој написат писмо“, искрено признаје Џибони. Управо због те интимне везе, "Цесарица" није била намењена широј публици или било каквој продаји. „Та пјесма није била за ни продају ни за даривање, јер она је већ дарована била“, категоричан је аутор.
Џибони себе описује као "егоманијака" у том периоду, што је додатно отежавало дељење тако рањиве креације. „А ја какав сам такав, ја сам мало егоманијак. Ја сам се мора њему похвалит, похвалио му се с једном писмом коју се нисам смио похвалит, у коју се он смртно заљубио“, објашњава, уводећи у причу лик Оливера Драгојевића.
Оливеров долазак - Црна
Судбина "Цесарице" драматично се преокренула када је Оливер Драгојевић чуо песму. Његова реакција била је тренутна и дубока - "смртно се заљубио" у њу. Џибони је песму љубоморно чувао, али Оливерова упорност била је незаустављива.
„И један дан овде упловљава црна Toyota Celica, оде међу овим фићама, шкода... Барба Оливер Драгојевић долази горе и пење се и пита Шјор Љубу да му да дозволу да та писма које је заљубио, он мора пива, јер је то најбоље што ће он у животу“, прича Џибони, описујући сцену која звучи као из филма. Оливер, тада већ велика звезда, сели се у "Toyoti Celici" међу обичне аутомобиле, само да би дошао до песме.
Џибони и његови сарадници покушали су Оливеру објаснити личну и романтичну позадину песме, њену посебност која није за „тржиште“. Али, Оливер, и сам романтичар, на крају је разумео. „Ми то му не можемо објаснити, јер то је дио романса, ти си романтичан човек, ти то мораш разумити. И он је то на крају разумио“, закључује Џибони, с дозом олакшања. Песма је, напокон, добила новог власника. Иронично, Џибони лично није присуствовао Оливеровом првом извођењу: „Али свеједно, тај ја нисам био у близини је пјеват ту пјесму.“
Епилог - Слава и "касапљење"
"Цесарица" је под Оливеровим гласом постала култна песма, један од највећих хитова хрватске музике. Међутим, таква популарност донела је и нешто што Џибони доживљава с дозом фрустрације - прекомерно и, по његовом мишљењу, неаутентично извођење од стране других.
„Шта је епилог свега? Значи један добар човјек који не може издржати то не показа људима. Ми који држимо до емоција више него до славе и средстава“, почиње Џибони своју рекапитулацију. А затим се обраћа "трећем лицу приче" - колегама.
„Моји колеге шпијуни, који су чули ту пјесму и то тотално искасапили“, каже Џибони, не бирајући речи. „Они су од те крје направили толико шницела и то толико тога можете чути на радију да је мени за полудит.“
Упркос свему, Џибони с поносом и устрајношћу закључује: „Али ево, издржа сам. Издржа сам.“ Његова "Цесарица", рођена у интими сплитског приземља, постала је не само Оливерова, већ и свачија, преживљавајући све интерпретације и остајући трајни сведок једне посебне музичке приче, преноси Телеграф