Истини за вољу, понеки од тих јунака су имали своје магазинске премијере у прошлим деценијама али увек у крњим верзијама (без континуитета, у лошој штампи, без колора, са неретким скраћивањима и слабим преводима) али су те публикације одавно недоступне читаоцима и свакако недовољне за пунији увид у стрип биографије аутора и јунака.
Такав је случај и са Спируом и Фантазијом, веселим двојцем овде знаним и као “Спира и Ћира” чије су се догодовштине повремено могле читати у разним издањима (најредовније у култној “Стрипотеци”) као и у пар колор албума па би се могло рећи да су они поприлично популарни, посебно када су били у друштву са Марсупиламијем а цртао их је Андре Франкен (1924-1997). Стрип се, у новинском формату, пред читаоцима у свету појавио давне 1938. године када је на првог страни првог броја „Спируовог журнала” рођен потрчко Спиру; наиме, директор хотела „Мусте“ је објавио оглас за потрчка који треба да буде „млад, весео, пријатне појаве, вредан, вредан, сналажљив итд.“ Али, кандидати су били све сем траженог па је директор отишао до уметника да му нацрта најновији модел потрчка што је овај и урадио а потом слику попрскао „водом живота“ и оживелог потрчка послао у свет! Оригинални творац Спируа је Роб-Вел од кога је „Дупиус“ 1943. откупио ауторска права; стрип је ишао из руке у руку све док није стигао до легендарног цртача Жижеа који му је донео и прву славу. Због бројних обавеза Жиже је 1946. „Спируа и Фантазија“ предао младом Франкену који ће га стварати све до 1969. када је напустио стрип и посветио се свом оригиналном јунаку „Гаши Шепртљи“. Франкену није било лако наћи адекватну замену па је „Дупиус“ ангажовао више уметника (Фурније, Ник, Том и Жанри, Морван и Мунуера, Шалан…) који су се, дуже или краће, задржавали на серијалу. Серијал излази и данас и броји готово 60 редовних и десетине ванредних (самосталних, пригодних) албума; појавиле су се и авантуре младог Спируа.
Спиру је замишљен као дечак потрчко-лифтбој са препознатљивом црвеном униформом и капицом (уз мање измене фризуре тако изгледа и данас); у наставку серијала он је постао новинар истраживач. Убрзо добија другара – несташну веверицу Спипа склону бурним реаговањима на разне изазове и провокације. Жиже је 1944. увео новог јунака – Фанатазија, штркљастог новинара са немирним шишкама. Франкен је створио Марсупиламија, чудну зверку из Јужне Америке (коју је повео са собом кад је отишао из серијала). Редовну стрип екипу чине и житељи села Шампињак (Гроф од Шампињака, Градоначелник, пијанац), неколицина репортера, луди научник Зорглуб, злочести мафијашки бос, Фантазиов зли рођак... С времена на време се појављује и Гаша Шепртља који се захваљујући својој упечатљивости „осамосталио“. Франкен је преузети стрип развио стилски и ликовно, обогатио новим ликовима и сложенијим авантурама, кратке новинске приче претворио у оне албумске дужине… Свеукупно, Франкен је “Спируа и Фантазија” издигао до нивоа релевантног стрипа за младе и старе који има своје место у историји франкобелгијског, европског и светског стрипа. “Чаробна књига” најављује комплетан Франкенов рад на овом серијалу сабран у шест томова.
Први том овог серијала има три целине-албума: “Авантуре Спируа… и Фантазија” чине четири епизоде неједнаке дужине, настале 1948-9. У питању су веселе догодовштине (потрага за нацртима робота, бокс меч који решава питање части на улици, весело јахање по природи и “удомљавање” питомог јагуара у најамбициознијој причи “Спиру код Пигмеја”) очито намењене најмлађој публици, пуне простодушних и детиње наивних гегова и досетки. Спиру је, како и наслови казују, неспорни јунак авантура мада му помажу Фантазијо и Спип. Епизоде су цртане у складу са захтевима новинског објављивања – у каишевима (по пет на страни) са по три сличице што је, због пребацивања великог формата на књишки, резултирало малим, густо исцртаним квадратима. Други сегмент овог тома чини албум “Вештац у Шампињаку” у коме прича “траје” преко 50 страна (сценарио потписује Жан Дарк) цртана примерено магазинско-албумском формату који подразумева таблу као меру за страницу стрипа. Овако “ослобођен” цртеж дозвољава и другачије кадрирање као и динамичнију монтажу табле. Као и у неким ранијим епизодама млади новинари сусрећу се са чудним појавама које су резултат експеримената мање-више лудог научника (овог пута Грофа од Шампињака) односно са бизарним применама науке (Гроф “ојачан” тајним напитком обара светске рекорде и тако се богати) и намерама криминалаца да преотму и за своје потребе употребе проналаске. Ова, упркос хумору, сериозна тематика појављиваће се и касније у серијалу. Трећи сегмент (у чијем цртању је помогао и Жиже) назван “Црни шешири и још три авантуре Спируа и Фантазија” враћа двојац (сада равноправан и у наслову) у новински формат и краће, духовите причице углавном криминалистичких заплета који су допуњени великом дозом хумора и досетки. Осим почетне квази каубојске заврзламе највише осмеха измамиће проблем које Спиру има са левитацијом за коју је крив зли мађионичар са мегаломанским идејама.
Илија Бакић
