На овогодишњем песничком конкурсу „Бешеново кроз црвена словца зове Дару изнад Јасеновца“ учествовало је стотинак песника из Србије, Републике Српске, Црне Горе, Биугарске, Аустралије, Швајцарске и других земаља.
Председник жирија, песник Благоје Баковић рекао је да је тема конкурса била инспирисана филмом о јасеновачким новомученицима с намером да се развеје магла самозаборава и самопорицања, како бисмо јасно могли да кажемо ко смо и шта смо.
„У обнову бешеновске светиње уграђују се и опеке од речи жежених којима зидамо боготражитељски пут српском народу на темељима свете православне вере“, истакао је Баковић.
Шесточлани жири, који осим Баковића чине игуман Бешенова архимандрит Арсеније Матић и победници претходних шест конкурса, доделио је „Бешеновску повељу“ Малешевићу за песму „Гори Фрушка, гори Бешеново“.
„Долазим из малог града чији је најпознатији становник сликар Сава Шумановић поделио злу судбину са својим народом и са још 120 Шиђана и хиљадама Сремаца стрељаних на стратишту. Шајући песми на овај конкурс само сам урадио оно што ми припадност народу и граду страдалнику заповеда“, рекао је Малешевић примајући награду.
Јасни Миленовић из Сремске Каменице, Миру Ковачу из Новог Сада и Жељки Аврић из Сремске Митрвице припале су три равноправне друге награде, а Дејани Петровић из Ваљева Драгољубу Станковићу и Јовану Н Бундалу из Београда три равноправне треће награде.
С обзиром да због епидемије корона вируса прошле године песнички сабор у Бешенову није одржан, на овогодишњој манифестацији уручена је и „Бешеновска повеља“ са прошлогодишњег конкурса чија тема је била „Не дамо светиње, јер оне нису дале нас“.
Победница конкурса 2020. године била је Драгица Стојановић из Зрењанина са песмом „Вера“.
Добитницима је признања уручио епископ сремски Василије који је нагласио да је бешеновска светиња вековима сабирала народ, и да је управо на оваквим местима настао култ из кога се развила култура која сада на најлепши начин даје свој допринос обнови и васкрсу манастира Бешеново.
Манастир Бешеново је у 13. веку основао краљ Драгутин Немањић, а током Другог светског рата уништавале су га усташе, да би 1944. био сравњен са земљом у бомбардовању.
Обнова манастира почела је 2013. године, а две године касније освештана је нова манастирска црква подигнута од прилога добротвора.
