Овогодишњи добитник признања, за најбољу књигу поезије аутора до 29 година, је Стеван Таталовић из Београда за збирку “Уступање места” (Трећи трг, Београд, 2016). Награду му је уручио шведски песник Јохан Јенсон, овогодишњи добитник међународне награде “Нови Сад”.
Песнички првенац младог аутора жири, у саставу Стеван Брадић, Марија Шимоковић и Бранислав Живановић, оценио је као најснажнији глас прошлогодишње продукције, који је релативно јасно артикулисан и позициониран у времену и простору у коме се јавио.
– Таталовић се бави актуелним друштвеним проблемима, постављајући питање устројства добре заједнице, друштвене динамике и улоге песничког говора у овој динамици – наведено је у образложењу жирија. – Песничка реч у Таталовићевој збирци представља интервенцију у описаном устројству заједнице, засновану на уверењу у једнакост свих људи које песника поставља пред задатак да оно што је виђено пренесе управо као што је виђено, без “редукције”, упркос свести о ограничености домета и снаге оваквог говора у савременом контексту.
Данашњи, последњи дан фестивала програм започиње симпозијумом на тему “Књижевност и норма, књижевност и закон” који ће се одржати у Градској библиотеци од 10 до 12 и од 14.30 до 17 часова. У 18 часова је разговор са писцима из света у клубу “Абсолут”, а од 19.30 часова они ће читати поезију са балкона у Змај Јовиној улици. У 21 час на Тргу младенаца шведском песнику Јохану Јенсону биће уручена награда “Нови Сад”, а затим ће песници читати своју поезију.
Предочавајући да му је велико задовољство што се нашао у кругу великих песничких имена чији је почетак каријере био обележен Бранковом наградом Таталовић је указао да је у његовом случају она дошла управо у тренутку када је имао неке недоумице везена за поезију, писање, ауторство, али наставља да пише поезију и већ рад на новом рукопису.
– Пишем релативно о свему, али оно што ме окупира је пре свега проблем заједнице, како функцонише данашња заједница. Зашто нам је заправо толико тешко да живимо данас и, као што каже једна од мојих песама, У проблему смо – рекао је Таталовић у изјави за “Дневник”. – На тај начин поезијом покушавам да се обрачунам с тим темама, да их приближим себи и другима, да их разумем да бих знао како да лакше с тим проблемима живим као и сви ми. На крају, и сам живот тако изгледа и увек има и горе и доле и добро и лоше.
По његовим речима, песма представља документ једног уверења. Чак и кад нема снажну поруку, она је склона тумачењу, тако да би оно Миљковићево да ће поезију сви писати, он претворио у оно Бродског да ће поезију сви читати, јер је неискварен медиј.
Н. Попов
