Бајац је том приликом указао да је највећа вредност овог фестивала његова млада публика, а најпре учесници средњошколци, али не као пасивни слушаоци него као модератори разговора. Они су благо ове оригиналне идеје, њени критичари и теоретичари, творци неоптерећеног вредносног система, заговорници чистоте мисли, искрености према књижевном делу и директности у дијалогу. На Прозефесту, по Бајчевим речима писци и даље остају творци својих књига, али и они који препуштају светлост рефлектора на оне који их пропитију, оцењују и почесто затичу својом ослобађајућом отвореношћу. Готово сви досадашњи гости овог фестивала, како је указао Бајац са својим различитим језицима, културама, искуствима и књижевним дометима дуго су памтили зачудна питања, коментаре о сопственим делима, директности и ризичности тврдњи које су о себи слушали, а које су их често навеле на ново размишљање о ономе што су написали.
Бојан Панаотовић, директор КЦНС-а је уручио награду која носи име зачетника српског романа Милована Видаковића (1780 – 1841) овогодишњем лауреату Миљенку Јерговићу писцу, есејисти и критичару који је рођен у Босни (Сарајево, 1966), а живи у Хрватској. Аутору четрдесетак књига приповедне прозе, романа, есеја и песама, као и књига епистоларне прозе (са Семездином Мехмединовићем и са Светиславом Басаром) чији су романи и књиге прича превођени на двадесетак језика и тако објављени у више од сто различитих издања.
Ганут пажњом оних који су му ову награду доделили, као и именима оних који су је пре њега добили Јерговић је истакао да је највише ганут чињеницом да је награђен у Новом Саду.
У Гимназији „Исидора Секулић“ у среду у 12 сати гостује Ранко Рисојевић, а у Гимназији „Јован Јовановић Змај“ у 12,30 гост је Миљенко Јерговић. У Културном цвентру Новог Сада у 19 сати је вече посвећено Енесу Халиловићу, о коме говори Ненад Шапоња, а разговор воде ученици Гимназије „Светозар Марковић“. У 20,30 Боривоја Радаковића ће представити Владимир Копицл, а разговор воде ученици Гимназије „Лаза Костић“.
- О Новом Саду знамо доста ми који смо гледали такозване домаће телевизије и читали домаће новине у нека питомија времена. О Новом Саду такође знамо из староградских песама из свих кафана бивше Југославије. Међутим та врста знања мене нарочито не потресају, исто као што ме не потреса чињеница да ову награду добијам у таком лепом граду који има овакав трг, ову историју и овог Милетића који тако љутито мештровићевски стоји и надгледа тај трг. Постоји нешто што је мени најважније а то су писци Новог Сада, то је оно што се мене највише тиче. Ово је за мене град Ласла Вегела, Војислава Деспотова, Владе Копицла, град коме није био довољан један велики Тишма него их има двојицу и град многих других писаца и њихових књига и часописа који су мене животно одредили. На такав начин ја доживљавам и Нови Сад и ову велику част која ми је приређена У музичком делу програма свечаног отварања учествовала су Браћа Теофиловић
Ове године пажња Прозефеста је усмерена на врхунске прозаисте из региона који говоре језиком за који није потребан преводилац. Учесници овогодишњег фестивала су, уз Јерговића и Боривој Радаковић (Хрватска), Ранко Рисојевић (Република Српска) и аутори из Србије Енес Халиловић, Срђан Срдић и Радивој Шајтинац.
Фестивал основан с намером да се књижевност врати живом и непосредном контакту с читаоцима специфичан је пре свега по учешћу младе публике. Новосадским ученицима гиманзија “Јован Јовановић Змај”, Исидора Секулић”, “Светозар Марковић” и Лаза Костић” пружа се прилика да кроз разговоре са писцима упознају њихова дела. Ово је био први сусрет ученика Гимназије „Јован Јовановић Змај” са Миљенком Јерговићем, а о аутору је говорио Драган Бабић.
Н. Попов
