Вуле Журић о Пекићу и антологији прича "Пре времена чуда"

БЕОГРАД: Писац и сценариста Вуле Журић образложио је вечерас приликом свог гостовања у оквиру циклуса Летњи плато БГБ да је књига контакт, а тренутна тиха битка показатељ да се без уметности, а нарочито књижевности, не може.
w
Фото: Youtube Printscreen

"Борислав Пекић се од избијања пандемије чита као својеврсна вакцина. Ко је примио довољну дозу Пекића стекао је довољан број књижевних антитела да све оно што нас тек чека прегура без већих проблема јер шта год да се деси Пекић је о томе већ писао", Журићев је цитат поменут током разговора о антологији прича "Пре времена чуда", којом је прошлог лета овековечено 90 година од смрти писца Борислава Пекића.

Како је Журић у почетку сусрета на платоу Библиотеке града Београда објаснио, идеја да та антологија настане појавила се још пре пандемије.

"Идеја да се та књига напише усвојена је још пре избијања пандемије... У њој се, по разнородности тема, интересовањима писаца и начину на који су они испричали приче које говоре о "пекићевским" опсесивним темама или чак самом Пекићу, показало колико је он захвалан писац... Његово дело је толико актуелно и толико је снажно сећање на њега. Он није био само писац, већ и врсни интелектуалац који се отворено бавио разноврсним темама", навео је Журић.

Он потом додаје да се карантин показао као добра прилика да му људи пошаљу своје приче, чак и пре истека рока за њихово слање.

"Ја сам веома задовољан како је то испало, али ми је такође веома жао што тада нисмо успели да се састанемо с публиком, што никада није одржана промоција... Али ово је указало на то колико је наша савремена књижевност спремна да сарађује и обрађује", каже Журић.

Овом приликом је Журић открио да је књига требало да се зове "Океан Пекић", али да су онда заједно са издавачима дошли до садашњег наслова, који реферише на Пекићев први роман, потом претворен и у филм.

"У некоме ко још увек није упознат с Пекићем, ко га није читао, он ће вероватно пробудити неку знатижељу", наводи Журић и објашњава да та антологија не мора да представља само омаж овом писцу, већ и увод у његов опус.

По његовим речима, у писцима и људима попут њега самог такође постоји жеља да се сва велика имена о којима имамо одређене дводимензионалне слике представе као људи од крви и меса.

"Узмимо као пример Станислава Винавера. Ако прочитате шта је све он претурио преко главе и шта је све уз то успео да уради то представља невероватне подвиге... Или, рецимо, филмски приказ Иве Андрића који некога љуби. То је било као да Андрић никада никога није пољубио. Можда нама то и одговара, да мислимо да никога није љубио и да је све било озбиљно, а заправо је то само живот и Андрић је писац живота", каже Журић.

Журић је такође истакао да не мисли да својим писањем "враћа и подсећа" на имена која су обележила српску историју, већ да их "преиспитује заједно са нашим односом према историји".

"Ја не пишем уџбенике. Ја преиспитујем, постављам нека питања између редова... Увек се трудим да сваку причу испричам што је занимљивије могуће, препуштајући се притом хировима језика... Када препознате нечији језик, треба да се препустите, да вас тај језик оплемењује, мења и најважније, како вас весели", објашњава Журић.

На питање на којим делима тренутно ради, Журић открива да у плану има неколико пројеката.

"Већ имам неколико ствари о којима ћу писати и које ће опет имати везе с историјом, али овог пута ћемо променити средину и време, те нећемо бити у Војводини у 18. веку, већ ћемо највероватније ићи у Амазон почетком 20. века... Али видећемо шта ће од тога бити", сажето је рекао Журић.

 

 

EUR/RSD 117.3896
Најновије вести