Ово је друга сарадња Бараковића и No Rulesa , с обзиром на то да је и његова прва књига кратких прича „Беспарачке приче” такође изашла под истом етикетом која је у међувремену пропутовала свет, а куриозитет представља и то да је један примерак завршио у библиотеци на Беверли Хилсу.
За разлику од прве књига, Бараковић се овога пута у облику романа и широј форми обраћа читалачкој публици. У рецензијама за ово дело које је завршило у најширем конкурсу за НИН-ову награду, Миле Кекин наводи да је Бараковићева књига отпор здравог разума лудилу у којем живимо, писац Дејан Стољиковић је окарактерисао Лузерград као полумитско место у којем се састају генијалци и маргиналци, новинар Дарко Митровић је написао за књигу да је она у суштини Бараковићево испуштање дивље звери која лута непознатим литерарним пространствима, док је београдски писац Дуле Недељковић назвао Бараковића равничарском бејзбол палицом.
Радња романа „Лузергад уживо” започиње стварањем овог фиктивног града, а касније се кроз поглавља надовезују протагонисти различитих судбина које су обојене хумором, иронијом, метафорама и догађајима који су испресецани писмима, вајбер порукама и плејлистом са радија Лузерград на 97.8 мегахерца којом је аутор дао посвету музици којом се и сам бави. Радња романа је смештена у 24 часа, у дану са највишом забележеном температуру.
Сам аутор наводи да дело није прочитао, јер му то изгледа помало воајерски па не може сам да га опише детаљније, те је ту ствар препустио пријатељима који су радили рецензије.
Ненад Бараковић је рођен 1991. године у Новом Саду. Бави се новинарством, писањем и музиком. Сарађивао је на више књижевних промоција са новосадским СКЦ-ом, радио је ПР за велики број концерата у Новом Саду, Београду, радио је више предговора и поговора за књиге разних аутора међу којима је и бубњар Азре и Вјештица- Борис Леинер. Барковићеве колумне о музици, филму, стрипу и поп-култури се могу пронаћи готово на свим значајнијим порталима. Дизајн насловне стране романа урадио је Душан Мајкић.
