Највишу оцену жирија добио је роман „Таракан“ Милке Кнежевић Ивашковић. Иако би се, номинално, могао одредити као роман хорор-фантастике, ово дело надилази границе класично постављених жанрова и постаје алегоријска прича о одрастању, страховима, породичним везама, симпатији и љубомори, као и необичној емпатији према Другом, чак и када је Други оличен у чудовишно продуженој егзистенцији, на више векова, чија цена је незауставиво губљење, део по део, хуманог идентитета. У покушају да рационализује свој страх, али и учећи се отворености према другоме, главни лик романа и његов наратор, мали Михајло, четрнаестогодишњак, љубитељ хорор филмова и неко ко тек почиње да открива свет књижевности, мораће, суочавајући се са својим највећим страхом у финалном обрачуном са својим демонским пријатељем да победи свој страх, штитећи своју породицу.
Дело је ретроспективно приповедано, с позиције средовечног протагонисте, као сећање на трауматично лето 1988. и гранични догађај који му је обележио детињство, тако да се оно, у основи, може читати као двоструко адресовани текст, једнако занимљив деци и одраслима. Поред мноштва референци из сфере популарне културе (филм, музика, стрип, књижевност), специфичне атмосфере и самодовољног „екосистема“ Косанчићевог венца с краја осамдесетих, овај роман, у врло широко захваћеној слици света, моделује интимистички исприповедану причу о иницијацији оствареној победом над (сопственим) чудовиштем, попут најрепрезентативнијих романа Стивена Кинга, транспоновану у дискурс књижевности за децу и младе, наводи се у саопштењу жирија.