In memoriam: Мирослав Егерић (1934–2016)
Мирослав Егерић, књижевни критичар и есејиста, историчар књижевности, дугогодишњи професор Филозофског факултета у Новом Саду (Риђевштица, код Крушевца1934) преминуо је у понедељак у Новом Саду.
Тумачећи и вреднујући дела српске књижевости више од пола века иза себе је оставио значајно књижевно дело у бројним есејистичким књигама и антологијама.
Дипломирао је на Групи за југословенску књижевност и српскохрватски језик на Филозофском факултету у Београду,1960. Примљен је 1962. за асистента за новосадском Филозофском факултету, где је 1970. докторирао са тезом Књижевно и критичко дело Ђорђа Јовановића. За редовног професора изабран је 1981, и годинама је предавао српску књижевност 20. века и југословенске књижевности.
У Матици српској је био члан Одбора Одељења за књижевност и језик Управног одбора у два мандата. У Друштво књижевника Војводине примљен 1965, био је члан Управног одбора и председник (1991-94), као и члан управа Српске књижевне задруге и Српског ПЕН-центра. Учествовао је у раду бројних жирија за књижевне награде.
Објавио књиге есеја: Молитва на Чегру, Извор, Писама породичним људима, Србија и памћење. Књижевно критичке студије сабрао је у књигама Дела и дани И,ИИ,ИИИ, као и у књизи Срећна рука. Његова књижевна интересовања била су пођеднако усмерена ка поетској и прозној савременој продукцији, а у књижевно критичком домену високо је вредновао есејистичку традицију наших најпознатијих аутора. Говорећи о послу књижевног критичара у „Делима и данима” открио је многе релевантне показатеље свог стваралачког проседеа. Критика која је перманентно „искрење духа” нераскидивим спонама обухвата најпре критичара и предмет његових аналитичко-синтетичких захвата, а тек иза тога писца и публику. Критичар се открива у огледалу дела.
Приредио је књиге: Књижевни историчари и критичари ИИИ, Антологију савремене српске сатире, Критике и огледи Петра Џајића, Путописи, приповетке, есеји Исидоре Секулић, тротомну Антологију српског песништва 19. и 20. века.
Добитник је низа награда: “Ђорђе Јовановић”, “Милан Богдановић”, Октобарска награда Новог Сада, Златна повеља Универзитета у Новом Саду, “Лаза Костић”, Друштва књижевника Војводине за животно дело, Кочићева књига,Вукова Награда (2002).
Егерић ће бити сахрањен данас у 13 сати у родном месту Риђевштица, код Крушевца, а комеморација, у организацији Матице српске, Филозозфског факултета и Градске библиотеке ће бити 8. новембра у 11 сати у Матици српској.