Наступом Антона и његовог новог бенда у Дому омладине Београда биће отворена и друга регионална музичка конференција Контакт 2018, на којој ће се окупити представници најзначајнијих фестивала из Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Словеније, Црне Горе и Македоније.
Деби албум “Речено, учињено или не, од тога све зависи” групе Антон и Хеви Хипи Бејби објављен је у децембру 2017. године под етикетом Одличног хрчка и већ се помиње као култно издање домаћег рокенрола.
Сам бенд може да се назове супергрупом, јер га поред Антона чине Дарко Курјак из Партибрејкерса, Душан Шеварлић Шева који свира у Великом Презиру и Еви Браун и Роберт Телчер који свира у Партибрејкерсима и Великом Презиру.
Антон каже да није човек који прави велике планове и да никад није помишљао на формирање неког новог бенда.
Реално, зашто би неко помишљао на нови бенд када свира у Партибрејкерсима. Онда је Цане кренуо да ради са Шкртицама и ја сам остао без “шљаке” неко извесно време. Навикао сам да радим и имам потребу да свирам. Курјак и Телчер су из Партибрејкерса и једноставно смо почели да свирамо без неког великог планирања. После нам се придружио остатак бенда, каже Антон.
Цењени гитариста је “преживео” с Партибрејкерсима све промене политичких система, идеолошке заокрете, економске и духовне кризе које су задесиле Београд и Србију.
Антон каже да је живот динамична дисциплина и да је на срећу преживео различите врсте падова.
Када имаш нешто што јако волиш у стању си да радећи пролазиш и гураш даље. Царства се смењују, дешавају се велики ломови у животима људи из најближег окружења па надаље. али ми смо некако кроз све то гурали даље, и даље и даље...Стално сам се осећао као да сам у некој мисији. До распада Југиславије била је то само музичка мисија, а касније смо поново успостављали контакте и пријатељства. Када свираш из срца, људи ти врате. Партибрејкерси су билли, а сада су нека врста рокенрол инжењеријске јединице, казао је Антон.
Антон каже да га то нимало није изненадило.
Однос према доброј музици се преноси са оца на сина и са мајке на ћерку. Публика на нашим концертима је шаренолика и по годинама и по професијама. Сви су добродошли.
Данас младе генерације живе интезивну технолошку револуцију.
За Антона нема дилеме да ће жива свирка преживети све.
Није исто када уживо са неким разговараш, или када комуницираш преко екрана. Директан контакт је незамењив. Музика је чудесна ствар и сада је доступнија него икада уз помоћ технолошких пречица. Када гледаш музичаре на бини то је потпуно другачији осећај од момента када имаш слушалице у ушима, казао је Антон.
Репетитори, Стрејт Мики...Има много јаких бендова који свирају јако. Клинци бескомпромисно и истинито свирају. Нису ушли у естраду и корпорацијски рокенрол. Увек је цена велика за такав однос према животу и рокенролу. Материјална страна свега меље и чини ми се да никада није било као сада, али то не може никога да омете да уради оно што жели од свог живота и музике. Никада није било лако. Мало је људи који су живели удобно и богато од уметности. Највећи су сахрањивани и не зна им се гроб, казао је Антон.
Он наглашава да за сваког гитаристу постоји правило да је најбоља гитара она на којој свираш.
Клинцима увек кажем: То што имаш, на томе свирај и крај. Није музика нека трка или спортска дисциплина. Свако ко свира је посебан и непроцењив на посебан начин. Подизати себе на неки пиједестал мени је смешно. Цела прича је о игри о освајању простора дечије игре.
Када се дете игра оно је најконцетрисаније. Обавезно је да много уживаш у музици и онда ће стићи сатисфакција, закључио је он.
