Али, пустимо се мрачних тонова, недељно вече “Атомског склоништа” у “Шандору Петефију” на Телепу било је све само не мрачно. Два и по сата жестоке рокенрол свирке потврдило је култни статус овог бенда из Пуле, на задовољство више него испуњене сале и галерије публиком буквално свих генерација (некадашња “деца цвећа” сад већ имају и своју, неки и унуке), која је могла само да ужива.
“Девојка с бројем осам”, “У времену хороскопа”, “Рахела”, “Жути кишобран”, “Без капута”, “Џони”, “Да ли је дозвољено разгледање вашег врта”, “Они што долазе за нама”, “Паклени возачи”, “За љубав треба имат’ душу”, листа би могла да се настави готово у недоглед, хитови су које су здушно и у глас певали скоро сви окупљени.
“Атомци” су испунили своје обећање које су дали у најави концерта, да им је репертоар обогаћен са свих досадашњих албума и да једва чекају наступ у Новом Саду који има је посебно драг због тога што су се својевремено управо ту пробили на музичку сцену некадашње Југославије, а затим и доброг дела света.
Наравно, кад смо већ код певања, Бруно Лангер, једини “оригинални” члан поставе “Атомског склоништа” која сад наступа као трио, без препознатљивог вокала Серђа Блажића и битног удела клавијатура, не може ни близу да “извуче” све тонове, али зато има покриће у савршено скинутим рифовима и ритмовима, ентузијазму која покреће рокенрол машину и кад је времешна.
Звук концерта је био готово феноменалан, што се ретко моће рећи за новосадску сцену којој недостаје квалитетних простора за свирке и припадајућих им озвучења. Тешко је проценити какво је расположење у управи Мађарског културног центра “Петефи Шандор”, или “Европској престоници културе Нови Сад 2021”, али овај простор би одлично послужио децентрализацији градских и очигледно преко потребних збивања.
Игор Бурић
