Други концерт, у истој поставци и на истом месту, заказан је за 6.децембар а трећи и четврти за 8. и 9. децембар.
Песме из свих фаза каријере засјале су, под диригентском палицом маестра Војкана Борисављевића, новим сјајем.
Управо су две такве песме, Још те волим и Змај од Ноћаја, послужиле као сјајан увод у јединствено музичко путовање од 1984. године до данас. Свака нумера је на адекватан начин пропраћена омотом албума на којем је снимљена.
Актуелни албум У сали лом представљен је насловном песмом, затим грандиозном баладом Било би лакио, и жестоком Може да убије гром.
Заљубљенике у најранију фазу рада обрадовали су Мали слонови. На одушевљење посетилаца свих генерација, низала су се изненађења попут 442 до Београда,Бам,бам,бам, Даљина, дим и прашина, Ружа ветрова,Римљани а праву журку су направили непогрешиви концертни адути Лепа Јања рибарева кћи, Весела песма, Са друге стране јастука...
Светлео је Центар „Сава“ уз Зажмури, што је увелико традиција кад се засвира ванвременска балада, на коју је савршено легао Руски воз. Сопран Наташа Тасић показала је, у пуној мери, раскош свог гласа у Буђењу раног пролећа, а финиш није могао да прође без великих хитова – Плави сафир, Ти се љубиш, Моји другови ...
За саму завршницу званичног дела је изведена Што не може нико, можеш ти, која, уз оркестар и хор, представља право монументално музичко дело.
На бис су су се прво вратили Бајага и Саша Локнер за нежну Откада тебе волим, па им се остатак групе придружио у Тишини. Публици ни то није било доста, па је на другом бису, после громогласних овација којима је поздравила бенд, добила и Тамару и Горе доле.
