Марковић је као кларинетиста надахнуће потражио у лепршавом свингу Бенија Гудмена, а у домену композиције равноправно се занимао за традиционалније форме бибапа, фанки израз и укрштања фолклора са џезом, наводе у саопштењу.
Из Београдског џез фестивала подсећају да је за тај фестивал Марковић био везан од средине седамдесетих година, наступајући у различитим поставама у главном програму, као и на џем сешнима.
По обнављању манифестације после петнаестогодишње паузе, поново је постао члан Савета, потом Одбора, а 2014. године и уметнички директор фестивала, што је остао до краја живота. На отварању јубиларног, 25. издања фестивала 2009. године окупио је легендарни Секстет Марковић-Гут, за, како се испоставило, њихов последњи наступ, наводи се у саопштењу.
На отварању прошлогодишње манифестације, Марковићу је уручена специјална плакета којом је именован за доживотног члана Одбора и почасног становника „Џез планете“, а његов последњи успешно обављени посао био је финализација програма 33. Београдског џез фестивала, само неколико недеља пре смрти.
