Први уметник из света класичне музике којег је Унеско именовао својим амбасадором добре воље извешће у Синагоги, уз Војвођански симфонијски оркестар под управом маестра Србољуба Динића, Други концерт за клавир и оркестар у це-молу Сергеја Рахмањинова. Биће то и својеврстан омаж легендарном руском композитору и пијанисти, чији се велики јубилеј, век и по од рођења, ове године обележава у целом уметничком свету.
Погорелић је рођен у Бео-граду, где је стекао и прво музичко образовање, да би као изузетно талентовани пијаниста са 12 година наставио школовање у Москви, на конзерваторијуму „Петар Илич Чајковски”. У тада још увек совјектској престоници почеће сарадњу са чувеном грузијском пијанисткињом и педагогом Алисом Казерадзе, која ће му касније постати и супруга. Један од најважнији догађаја, не само у његовој каријери, већ и у свету пијанизма, везује се за скандал из 1980. на Шопеновом кон-курсу у Варшави, када је у знак протеста због Пого-релићеве елиминације из завршнице так-мичење, упркос виртуозном наступу, жири демонстративно напустила чувена Марта Аргерич, при томе прогла-шавајући младог колегу – генијалним.
Овај догађај, као ниједан до сада у историји музичких такмичења, одјекнуо је широм светске музичке јавности, која је сматрала Погорелића правим победником овог такмичења. Исте те 1980. Погорелић ће свирати у Новом Саду, а већ следеће дебитовао је у Карнеги холу, да би се потом заређали наступи у престижним концертним дворанама Сједињених Држава, Канаде, Европе, Аустралије, Јапана... Свирао је с Берлинском филхармонијом, Бостонским симфонијским оркестром, Чикашким симфонијским оркестром, Бечком филхармонијом, Филаделфијским оркестром, Филхармонијским оркестром из Лос Ангелеса, Филхармонијским оркестром Тонхале, Лондонским симфонијским оркестром...
Критика га је без остатка хвалила, а његови ЦД-и су, када је реч о класици, уверљиво су међу најпродаванијим. Тако је већ његов деби ЛП, „Chopin Рецитал”, који је 1981. објавио „Дојче грамофон”, постао бестселер, а сличан успех дожело је и осталих 14 албума, снимљених за исту етикету, са интерпретацијама дела из широког стилског распона, од музике барокних композитора до уметника 20. века, јединствених по доследности интерпретативног концепта. Ова изванредна издања антологијске вредности и култног статуса у дискографији класичне музике стекла су огроман број слушалаца диљем планете.
Није згорег подсетити на то да је у октобру 2021, након пуне четири деценије, маестро Погорелић поново наступио у Новом Саду, на концерту у Српском народном позоришту, којим је Војвођански симфонијски оркестар почео обеле-жавање десете годишњице постојања. За поновни сусрет са новосадском публиком он је одабрао Други концерт за клавир и оркестар у еф-молу Фредерика Шопена, а дириговао је управо маестро Србољуб Динић. „Одишући од почетка наизглед смиреном, а у суштини снажном енергијом, Погорелићева интерпретација се одвијала као само његова, односно ауторова клавирска исповест, коју непонољиви уметник преноси и чита на свој начин, потресно, доживљено и упечатљиво до последњег детаља”, написала је у критици овог концерта Марија Адамов.
Управо је ова музико-лошкиња и уметничка директорка Новосадских музичких свечаности, које ће предстојеће јесени, у организацији Музичке омладине Новог Сада, донети укупно девет концертних програма, обједињених под насловом „Наслеђе”. На Номусу ће тако ове године наступити и Симфонијски оркестар РТС-а, затим Загребачки солисти, ансамбла који ове године обе-лежава седам деценија постојања, а посебно поглавље фестивала везује се за познатог цимбалисту и мултиинструменталисту Маријуса Преду, који у Нови Сад долази са својим квартетом.
Публику такође очекују и велико име њорлд мусиц сцене - ирански перкусиониста Мохамад Реза Мортазави, као и македонски пијаниста Симон Трпчески, који ће представити пројекат Македонисимо, а ни ове године неће изостати музицирање Номус камерног ансамбла. Програм овогодишњег Номуса заокружују словеначки кларинетиста Мате Бекавца, који ће на фестивал доћи са неколико врхунских солиста, попут америчког виолинисте Вилијама Хагена или француске контрабасисткиње Лорејн Кампет, те пијаниста Ратимир Мартиновић, који ће приредити реситал посвећен клавирској музици Василија Мокрањца, чиме ће Новосадске музичке све-чаности обележити век од рођења великог српског композитора. М. Стајић
