ДОМАЋЕ МУЗИЧКО СТВАРАЛАШТВО У ФОКУСУ Седам последица љубави

Удружење композитора Војводине, које ове године обележава 51. годину свог постојања, и овог новембра је, по традицији која се успешно спроводи годинама уназад, организовало концертно вече на којем је изведен избор композиција наших аутора старије и млађе генерације.
a
Фото: privatna arhiva

Важно је напоменути да су у програм уврштени и опуси аутора који нису чланови Удружења, дакле и дела домаћег музичког стваралаштва која су се показала као атрактивна и за које је постојала могућност оформљавања одговарајућих ансамбала.

У фокусу програма биле су композиције инструменталне или вокално-инструменталне камерне музике. Најпре је изведена Сонатина Душана Радића, четвороставачно захтевно, технички и формално беспрекорно осмишљено дело нашег великог неокласичара за клавир, флауту и обоу. Исту комбинацију инструмената замислио је и млади аутор Давид Мастикоса у свом ефектном комаду Behind Truck, у којем је специфичним детаљима програмности остварио изузетан контакт с извођачима и публиком. У овом уводном делу програма наступио је Трио хероина који творе Ксенија Мијатовић Кором, флаута, Вероника Антуновић Марић, обоа и Слободанка Стевић, клавир. Три уметнице, које већ више година свирају заједно, у оба дела показале су међусобну уиграност, завидну техничку спремност и интерпретативну свежину која се и иначе везује за њихове наступе.

Наредни део програма посвећен је стваралаштву за глас. Тако су изведене песме Бледи месец то сам ја Наташе Ђурагић, Заборав Станиславе Гајић и Sette conseguenze dell’amore Светозара Нешића. Ове три композиције део су изабраних опуса са конкурса који је својевремено расписао Културни центар Војводине „Милош Црњански“. У интерпретацији изванредних уметница Радославе Воргић Журжован, сопрана, виолинисткиње Марте Драгаш, те виолончелисткиње Милице Свирац, ове кратке звучне „слике“, захваљујући сигурно текстовима који су одабрани, деловале су као мали „исечци“ некаквог музичког театра. Ово без сумње захваљујући убедљивом извођењу, али и чињеници да су текстови – у првом случају народни, у другом Димитрија Коканова и трећем Драгана Илића – мајсторски одабрани и оденути у музичко рухо.

Дело Flow Иване Војновић у наставку концерта, посвећено Новосадском дувачком квинтету који га је и извео,  показало се, кроз инстанчану „игру“ гласова пет дувачких боја, као право мало ремек дело камерне музике. Исти састав извео је и опус The Glass Train Доротее Вејновић, младе ауторке иначе ангажоване на Академији уметности Нови Сад. И ово дело је, као и Мастикосин комад на почетку, имало нешто од сугестивне програмности која га је учинила веома пријемчивим за аудиторијум. Новосадски дувачки квинтет, којег чине Ксенија Мијатовић Кором, флаута, Вероника Антуновић Марић, обоа, Кристијан Борош, кларинет, Горан Маринковић, фагот и Мирко Марић, хорна, познат је домаћој публици по недавно објављеном и промовисаном компакт диску Шарм француске музике, који је код критике прошао веома запажено као истински драгуљ дискографије уметничке музике. Стога је уиграност овог ансамбла, пажљива избалансираност појединих „гласова“ инструмената и посвећено праћење атмосфере партитуре (чак и у визуелном смислу) оно што је још једном потврдило његову уметничку вредност.

Посебно узбуђење вечери изазвало је извођење недавно откривеног и штампаног Гудачког квартета бр. 3 Рудолфа Бручија под насловом Знамења. Ово дело писано за гудачки квартет и сопран, формацију која подсећа на Јосипа Славенског и његове „Песме моје мајке“, као и на чувени Шенбергов продор у атоналност у Гудачког квартету бр. 2, публици су представили познати новосадски састав ТАЈЈ и Радослава Воргић Журжован, сопран. Бручи је за овај циклус одабрао пет песама Васка Попе из збирке Споредно небо, необичних, надреалистичних, зачудних текстова који су, у убедљивој сопранској интерпретацији и уз мајсторску пратњу захтевних деоница гудачких инструмената, озвучили један специфичан период наше музике посвећен атоналном музичком наративу. 

Новосадски дувачки квинтет извео је у последњем сегменту програма Кираљеву Бурлеску, дело изванредне музичке инвенције, формално логично вођено и са убедљивим познавањем могућности свих инструменталних комбинација квинтета. Дивни Ерне Кираљ, а потом заједничким снагама изведен Танго Александре Вребалов довео је ово вече до истинског усхићења и показао да је УКВ, са својим дугогодишњим председником Јованом Адамовим и диригенткињом Тамаром Адамов Петијевић, која је спиритус мовенс ових традиционалних концерата, веома важних за очување домаћег музичког стваралаштва у нас.

Ира Проданов

EUR/RSD 117.1474
Најновије вести