Као најмлађи студент поменуте институције, а у класи професора Вензела Фукса, првог кларинета Берлинске филхармоније, може да каже да су његови снови коначно на прагу да се испуне. Кларинет је његова прва и највећа љубав, мада је у протеклих осам година мењала своју такорећи грађу, будући да је најпре свирао на пластичном а потом на дрвеном, као и облике и тонове, јер свира А, Бе и еС кларинет, сада је у плану да са Бем система, који је најраспрострањенији у свету, пређе на Дојч систем који се свира у Немачкој, Аустрији и делу Швајцарске.
- Заинтересован сам да пробам тај инструмент, па чак и да се пребацим на њега јер ми се допада, а и мој професор свира на њему, тако да бих волео да свирам Дојч систем - прича нам Славен, видно узбуђен што га чека нов живот. - Свираћу и даље на својим инструментима јер ће се од мене најпре очекивати да радим што више програма и да напредујем у том смислу, а уз договор са професором у будућности ћемо одабрати инструмент који ће ми одговарати за њихов систем. Ипак ми је тренутно најпотребнији добар Бе кларинет који се најчешће и користи.
Славен свира на инструментима старим око 40 година, али га то ни у једном тренутку није спречило да тако млад постигне одређени ниво свирања, да га је чак и сам Фукс приметио у Новом Саду, где је у априлу држао мастерклас, и позвао да му се придружи у Салцбургу. Охрабривши га да се пријави на пријемни за Моцартеум, где је било 34 кандидата из целог света, талентовани Балаћ био је један од двоје чија су имена прочитана за пријем на тај престижни аустријски универзитет.
Награде и признања само се нижу
Кларинетиста Славен Балаћ до сада је постигао импозантне резултате на републичким, европским и светским такмичењима, средњу музичку школу „Исидор Бајић” завршио је убрзаним темпом у року од две године, лане је постао најмлађи члан Удружења музичких уметника Србије, а ове године добио је и Светосавску награду.
- То је био шок, нисам веровао док ми професор није пришао и честитао - присећа се насмејани Славен, наводећи да дневно мора да вежба око три сата. - Било је чудно, али на позитиван начин. Изузетно сам срећан јер сам све ове године радио управо за то.
Иако на пријемном није положио немачки језик, имао је месец и по дана да га научи и поново уради тест, што је новосадског вундеркинда мотивисало да немачки положи и пре предвиђеног рока. Пропало му је лето, али приоритети су - приоритети. Зато сад с радошћу ишчекује године студирања у Аустрији где ће се најпре навикавати на нову средину, професоре, језик, али и одвојеност од родитеља, Мирјане и Слободана, који остају у Србији да раде како би му финансирали студије. А од самог почетка, већ 5. октобра, чека га и први концерт с универзитетским оркестром, а потом и такмичења у Италији и Пољској.
Л. Радловачки
Фото: приватна архива
