“Пут музичара видим као константно учење и напредовање, посвећеност током целог живота. Никада не научиш све, сваког момента, сваког дана нешто ново настане. Моја идеја је, када сам недавно почињао да компонујем, била да напишем нешто ново за инструмент који свирам. Сматрам да је то обострано задовољство и за мене и за публику која ће ме сада видети у другачијем светлу”, казао је Минц пред наступ.
Свирати своју композицију је необично искуство јер, искрен је Минц, постаје веома лично када покушате да пренесете оно што сте осећали док сте је стварали. “Уживам у потрази правог тона јер то захтева потпуну приврженост, емотивну преданост. Није лако, јер музика постаје безначајна ако јој се не предате с правом и искреном емоцијом”. Шломо Минц се, како истиче, одувек трудио да буде у константном додиру с музиком, на било који начин. “Музика је била у мени пре речи”, каже сјајни виолиниста, којег ни након више од пола века музицирања инспирација не напушта. “Када доспете до одређеног тренутка у каријери, све постаје опсесија. Не опсесија за успехом, већ за учењем и развијањем, еволуирањем. Увек сам жељан новог знања“...
Е. Н. Л.
