ЉУБАВ, ЉУБОМОРА И ИЗДАЈА УЗ ХЕНДЛОВУ МУЗИКУ: „Ариоданте” пред публиком у Београду и Новом Саду

Реч је о полуконцертној верзији опере која представља централни пројекат овогодишње, 26. Београдске барокне академије, док ће новосадско извођење уједно ће означити почетак 11. Дана барокне музике, који ће трајати до 14. октобра. 

Настала пре готово три века, опера „Ариоданте” (HWV 33) припада врхунцима Хендловог стваралаштва. Премијерно је изведена 8. јануара 1735. године у лондонском Ковент гардену, отворивши композиторову прву сезону у овом позоришту.

Либрето, заснован на тексту Антонија Салвија, инспирисан је епизодама из чувеног Ариостовог спева „Бесни Орландо”, а прича о љубави, љубомори, издаји и повређеној части пружила је Хендлу прилику да створи партитуру изузетне психолошке дубине и музичке виртуозности.

Радња је смештена на шкотски двор, где љубав витеза Ариодантеа и краљеве кћери Ђиневре добија благослов њеног оца. Све је спремно за венчање, али војвода Полинесо, који у браку са принцезом види и пут до престола, смишља подмуклу превару.

Користећи наклоност дворске даме Далинде, наводи Ариодантеа да поверује у Ђиневрино неверство. Лажна оптужба покреће низ трагичних догађаја, доводећи главног јунака до очаја, а невину принцезу до губитка части и очеве заштите. Тек разоткривањем сплетке, након бројних обрта, љубавници ће поново бити сједињени.

„New Trinity Baroque” под управом Предрага Госте ће опером „Ариоданте” у петак, 2. октобра, отворити 11. издање  „Дана барокне музике”

Управо у приказивању најдубљих људских осећања лежи једна од највећих вредности овог дела. Ариодантеова потресна арија „Scherza infida”, прожета болом због наводне издаје, убраја се међу најславније странице Хендлове оперске музике.

Њој насупрот стоји бриљантна „Dopo notte”, у којој се очајање преображава у радост и поново пробуђену наду. Насловну улогу Хендл је написао за чувеног италијанског кастрата Ђованија Карестинија, док је у оригиналној поставци учествовала и француска балерина Мари Сале, за чију су трупу компоноване посебне плесне сцене. 

Пројекат „Ариоданте” наставља низ великих Хендлових оперских остварења којима се Београдска барокна академија – чији је уметнички директор диригент и чембалиста Предраг Госта, оснивач ансамбла „New Trinity Baroque” – бавила претходних година, међу којима су „Риналдо”, „Јулије Цезар”, „Алчина” и „Сироје, краљ Персије”.

Истовремено, „Ариоданте” повезује две музичке манифестације – 21. Београдски фестивал ране музике и 11. Дане барокне музике у Новом Саду – чији програми негују историјски информисано извођење и савремено читање музичког наслеђа 17. и 18. века. Оба извођења реализују се уз подршку Италијанског института за културу у Београду. 

М. С.