Сакривен испод великог шешира од којег се не одваја, налази се један од најпромишљенијих електронских стваралаца данашњице. Многи ће музичари данас причати о својим утицајима, о данима и ноћима у клубовима, журкама, или пак о скоро па научном испитивању ритма и мелодије у великим школама. Монолинк највише воли да каже како су на њега највише утицали сингер сонграјтери попут Дилана или Коена.
Неко ће рећи да постоји огромна разлика између онога што слушамо код куће, док покушавамо да се опустимо или покријемо шумове свакодневног живота, и онога што слушамо у клубу, жељни плеса и журке. Међутим, тај неко није слушао музику коју ствара Монолинк, јер он управо ствара у том простору између куће и клуба, успевши да покрије и једну и другу сферу, поручују из Егзита.
Он је мултиинструменталиста који на прави начин спаја енергију мрачних берлинских клубова са емотивним вокалом, звуком гитаре који је подједнако добар у брзим вожњама као и у амбијенталним медитативним пасажима. Акорди гитаре се утапају у синтетичке звукове, хипнотичке бас вибрације срећу рефрене и мелодије, а људи у маси се стапају у једно на његовим наступима.
„Amniotic“, његов албум из 2018. године, позиционирао га је као младу наду мелодичног техна који је ту да остане. Рођење, дом и топлина само су неки од појмова који нам пролазе кроз главу док слушамо тај албум, међутим, претходне тешке године донеле су нови изазов за Стефана, а то је – како наћи трачак наде и оптимизам у суровим временима. Одговор смо добили у прошлогодишњем другом албуму „Under Darkening Skies“. На овом издању, Монолик се труди да гледа на свет око себе и својим матрицама и ритмовима, нуди разрешење свих проблема и конфликта.
Нове песме су настале прво као интимне исповести. Само он и гитара или клавир. Дуго је размишљао да само и остану тако огољене. Међутим, оно клаберско у њему му није дало мира, па смо тако од интимних исповести дошли до песама уз које могу на стотине људи да плешу и да се повежу. Личне поглед на свет, што унутрашњи, што спољашњи је данас нешто што нам све више треба и што можемо да разумемо јер сви смо пролазили кроз исто у претходним годинама. Монолинк то зна и то нам испоручује.
У томе што ради ретко ко је данас бољи од њега, и зато је његов долазак на мтс Денс арену нешто што никако не сме да се пропусти.
У једном од недавних интервјуа причао је како обожава да свира на фестивалима, јер ту може да допре и до људи који нису нужно дошли да слушају њега.
Јединствена прилика да гледамо уметника у зениту популарности и воље за свирањем и стварањем музике се дешава у нашем дворишту, на мтс Денс арени Егзит фестивала, 10. јула. Препустите се енергији човека из чијих битова излази чиста емоција и душа, поручују из Егзитовог тима.
