Карајлић је да је проблем серије "Сложна браћа" формат у којем је присиљена да буде спакована, као "једина на планети комедија а траје 50 минута, што се обично не ради".
"Обично комедије, чак и оне које смо гледали као клиници, од 'Монти Пајтона', преко 'Позоришта у кући', 'Мућки' или 'Ало, ало', трају пола сат. Нас је стрпало у незгодан калуп да испричамо духовиту причу, комедију забуне, али да наша епизода мора да траје скоро дупло", истакао је Карајлић.
Према његовим речима, "Сложна браћа" су успела зато што су се људи закачили за јунаке, а серија је привукла у оном најважнијем - ведрином и добром вољом, "чак иако главни јунаци имају све мане наших народа и народности".
"Глумци су, њихови карактери, погођени. Врло су сугестивни и привукли су публику на своју страну", навео је Карајлић.
Када је осамдесетих рађен хумористички телевизијски серијал "Топ листа надреалиста", што се тиче дијалога "сценарио наизглед није постојао, али је био дубоко усађен у наш менталитет и онда је било довољно да се у скечу поделе улоге", подсетио је Карајлић.
Према његовим речима, када се ради са људима који не припадају вашем социјалном, културолошком и миљеу ваших година морате имати много прецизнији текст на папиру и глумца који уме да пренесе поруку и да је вешт и симпатичан.
"Најважнији посао 'Сложне браће' је био управо кастинг. Како да изаберемо осам глумаца који ће између себе да додају лопту, а да изгледају као да су фудбалски клуб Барселона, а не Чукарички", истакао је Карајлић.
Упитан како ће изгледати кафана "Сложна браћа" 2055. године, Карајлић је рекао да је увек оптимиста јер мислим да "какву код препреку имамо, не само на Балкану, него свет, да смо у стању да је на неки начин прескочимо, да увек на крају победи нешто што можемо назват добрим".
"Како год да се окрену ствари увек ће постојати једна тачка која ће људе са ових простора привући себи, као нека сила гравитације, у којој ће људи почети да комуницирају и траже начин да им живот буде лепши", оценио је Карајлић.
Приметивши да је "човек проклето биће, грамзив, похлепан", Карајлић је додао да сви јунаци у 'Сложној браћи', осим двоје младих, "имају карактеристику да им је још који динар да мазну".
Говорећи о будућности живог извођења у свету технолошких резолуција, Карајлић је рекао да ће преживети јер "не постоји ниједан тренутак у историји људског рода да неко није покушао покретом, гласом, реченицом да пробуди узбуђење".
Према његовим речима, извођачи ће бити условљени одређеном технологијом па ће публика тражити све више од оних који наступају у технолошком смислу.
"Што се тиче рок музике ући ће у неку фазу музеја, у коју је (Ђузепе) Верди ушао са својим операма. Па ће Битлсе, Стонсе, Забрањено пушење свирати неко други, али ће енергија бити мање-више иста или слична", нагласио је певач.
Технолошки је могуће да ће се снимци рок музичара након њихове смрти програмски пуштати на концерти на стадионима, али Карајлић пре верује да ће бити кавер бендова, као што већ свирају музику АЦ/ДЦ или Пинк Флојд.
"Најважније је да живи наступ преживи, а хоће сигурно. Позориште сигурно. Оно не може да се замени, не може ниједна филмска трака да замени човека који игра испред вас, коме видите лице и грашке зноја. Класично сликарство ће да преживи. Мона Лиза ће остати Мона Лиза. И наравно књига. Она је неуништива", објаснио је Карајлић.
