Подсетимо, Новосадски дувачки квинтет основан је 2010. године на иницијативу хорнисте Мирка Марића, а чине га још флаутисткиња Ксенија Мијатовић Кором, обоисткиња Вероника Антуновић Марић, кларинетиста Кристијан Борош и фаготиста Горан Маринковић. Њима су се, на овом ЦД-у, придружили глумица Емина Елор, као наратор, и пијаниста Александар Ђермановић, који је био део композиције „Танго” Александре Вребалов, писане за дувачки квинтет и клавир .
Уз напомену да су сви чланови НДК пореклом из различитих градова – Сомбор, Суботица, Нови Сад, Сремска Митровица, Београд – музиколог Данијела Шутановац Кличковић подсетила је на чињеницу да су се већини њих путеви укрстили у новосадској Музичкој школи „Исидор Бајић”, да су од оснивања у истом саставу, те да их везује и стална концертна али и педагошка делатност и непрестано стручно усавршавање, будући да су троје докторанди на ФМУ за камерну музику. Она је додала да је Новосадски дувачки квинтета основао и Фестивал камерне музике у Новом Саду, где промовишу и професионалне ансамбле и ученике музичких школа на предмету камерна музика, пружајући им прилику да концертно наступају и стручно се усавршавају.
О садржају самог издања, на којем су, поред „Танга”, још једна композиција Александре Вребалов - „Ксенија и ловац”, затим Дувачки квинтет Рудолфа Бручија, „Бурлеска” Ернеа Кираља и „Flow” Иване Војновић, говорио је Горан Маринковић, док је утиске са снимања ЦД-а изнео Александар Ђермановић. Музиколог др Александра Паладин, један од оснивача едиције "Музика Класика" у чијем издању објављен нови ЦД, надахнуто је говорила о заједничкој сарадњи на реализацији једног у основи некомерцијалног издања, али изузетно важног и за ново читање савремене музике и за очување традиције домаћег стваралаштва како кроз концертна извођења тако и на носачима звука.
– Специфичност дувачког квинтета као камерног састава јесте тембрални склоп који подстиче на линеарно музичко мишљење – речи су музиколога Немања Совтић. – За разлику од гудачког квартета или лименог дувачког квинтета, ансамбл сачињен од флауте, обое, кларинета, хорне и фагота поседује изразити колористички диверзитет. Неки композитори из наше музичке историје, попут Љубице Марић, користили су ову околност за личне модернистичке пробоје. Други су више били инспирисани окретношћу сваког од инструмената понаособ, и ансамбла у целини, погодном за скерцозни музички израз. Два водећа војвођанска композитора друге половине 20. века, Рудолф Бручи и Ерне Кираљ, оставили су два карактерно различита дувачка квинтета, рефлектујући ову поделу на сериозно-модернистички и хумористичко-неокласични приступ. Но, и Кираљев и Бручијев квинтет убрајају се у успелије примере своје жанровске врсте и представљају уметнички изазов на који је Новосадски дувачки квинтет умео адекватно да одговори.
Промоцију су, иначе, обележиле и премијере два веома маштовита музичка спота у режији Александра Корома, и то на композиције "Бурлеска" Ернеа Кираља и "Танго" Александре Вребалов.
М. С.
