Био је то повод да разговарамо са фронтменом бенда, који наставља утабаном стазом свог оца Маринка, добро познатог музичара бендова Печат, Пекинша патка, Примавера...
– Постоје неке ствари у животу над којима није могуће практиковати самоконтролу – каже Вук. – За мене је свирање и писање песама, на један или други начин, пасивно или активно, део свакодневнице и такође, нешто што боји мој комплетан живот. То је мој начин да комуницирам са светом око мене. А креативност која се крије иза рада на музици, помаже ми да каналишем све емоције на начин који је за мене апсолутно прихватљив.
Очигледно да се тако ни идеја за Mac Tire није појавила одједном.
– Она је била ту са мном одувек, све од мог првог школског бенда који сам као 12-тогодишњак основао са Срђаном Симићем, а са којим и данас свирам, па све преко разних ефемерних покушаја укључујући и удео у повратничкој постави култне новосадске панк групе Црквени Пацови, где сам се на неки начин афиримисао као музичар – истиче наш саговорник.
У међувремену, Вук је одлучио да већи део терета у музичкој каријери преузме на себе:
– Помирио сам се са чињеницом да бендови не опстају и да уколико желиш да имаш континуитет, мораш да преузмеш већу одговорност, самим тим и ризик. Почетком 2014. сам скупио сав материјал који сам правио за бендове у којима сам био од своје 12. године и покушао да уклопим то у један албум. То је био темељ на којем је почео петогодишњи рад на првенцу “Treatise”, који нам је ове године објавио СКЦ Нови Сад.
Издање броји девет песама и на скоро свакој нумери гостовао је неко од еменинентих новосадских музичара.
– Допринос на албуму дали су: Марко Трбовић (Минстрел), Љубомир Пејић (Обојени програм), Предраг Јандрић (Врисак генерације), Ненад Чанак који је оставио траг на многобројним култним домаћим албумима попут Лав Хантерса, Електричног оргазма, па чак и најновије плоче маестралног Тихомира Поп Асановића, док је бас на песми “Outcast” свирао мој ћале. За преостале нумере побринуо се Срђан Симић.
Промоцију албума у “ЦК 13” Мац Тире је свирао у најновијој постави коју чине: Марко Вановић (бас), Дејан Шарковић (бубњеви), Срђан Симић (соло гитара и пратећи вокал) и Вук Вукмановић (вокал и ритам гитара).
– Марко и Дејан су искусни музичари који су поред велике енергије и труда унели и здраву дозу зрелости у наш живи наступ. Новосадска публика је то брзо приметила, тако да смо јако задовољни – не крије Вук.
А што се тиче планова, бенду предстоји неколико наступа у Србији и региону:
– На лето нас очекује београдска промоција, као и фестивалска и клупска турнеја. Велика нам је жеља да поред неколико градова у Србији обиђемо пре свега Бањалуку и Загреб, затим и Подгорицу, због свих дивних људи из ових места који редовно објављују наше спотове и пишу критике. Планирамо дакако да посетимо још Љубљану, Ријеку и Сарајево - набраја Вук, уз напомену да се “и други албум већ увелико крчка”.
С. Савић
