ПРЕМИНУО АУТОР ВАНВРЕМЕНСКИХ ХИТОВА Одлазак једног од "Момака са плаже"

„Сломљеног срца саопштавамо да је наш вољени отац Брајан Вилсон преминуо. Остали смо без речи. Молимо вас да поштујете нашу приватност док тугујемо. Свесни смо да своју тугу делимо са целим светом. Љубав и милост“, наводи се у објави.

Вилсон је био главни креативни ум иза The Beach Boys, бенда чији је звук — истовремено безбрижан и меланхоличан — дефинисао калифорнијску визију младости средином 20. века. Његове песме о сурфовању, девојкама, вожњи и младалачкој енергији прерасле су у комплексније и психоделичне композиције, које су му донеле репутацију једног од највећих америчких аутора популарне музике.

Албум Pet Sounds из 1966. године, који је готово у потпуности написао и продуцирао Вилсон, сматра се не само ремек-делом групе, већ и једним од најбољих албума свих времена.

Рођен 1942. године у Инглевуду, у јужној Калифорнији, Вилсон је био музичко чудо са апсолутним слухом. Још као беба је могао да репродукује мелодије које би му неко отпевао. Заједно са млађом браћом Карлом и Денисом, као и рођаком Мајком Лавом и пријатељем Алом Џардином, основао је бенд који ће касније постати The Beach Boys. Његов отац Мари, који му је био и први менаџер, имао је комплексан и често насилан однос са синовима.

Прва песма коју је написао за бенд била је Surfin’ из 1961. године, након које су уследили хитови као што су Surfin’ Safari, Surfer Girl и Surfin’ USA, који је доспео на треће место америчке топ-листе и лансирао бенд у звезде.

Вилсон је временом преузео улогу главног продуцента и композитора, стварајући сложене студијске аранжмане који су укључивали све — од гудача до боца од Кока-Коле. Његова амбиција превазишла је жанр „сурф музике“, па је с Pet Sounds-ом поставио нове стандарде за оно што један поп албум може бити.

Експериментисао је са канабисом и LSD-јем, а тврдио је да му је LSD помогао да напише песму California Girls. Међутим, комбинација наркотика и напорног рада погоршала је његове менталне проблеме. Почео је да чује гласове, више пута је боравио у психијатријским установама, а касније му је дијагностикован шизоафективни поремећај и блага манична депресија.

Због психичких проблема никада није завршио амбициозни албум Смиле, који је требало да наследи Пет Соундс. Ипак, тај материјал је касније објављен у соло верзији 2004. и као оригиналне сесије 2011. године. Током 70-их година повукао се из јавности, угојио се и запао у тешку депресију, додатно погоршану смрћу брата Дениса 1983. године.

У том периоду под контролом контроверзног психолога Јуџина Лендија, полако је враћао равнотежу. Објавио је свој први соло албум Brian Wilson 1988. године, али је у раним 90-им доживео низ правних и личних проблема — укључујући тужбе због клевете и борбу за раскид односа с Лендијем, који је чак успео да себе упише у Вилсонов тестамент.

Упркос свему, Брајан Вилсон је наставио да наступа и објављује музику. Године 2011. се привремено вратио Beach Boys-има за турнеју и албум That’s Why God Made the Radio, а потом се поново одвојио, свирајући с Џардином и наступајући повремено уз класике са Pet Sounds.

Био је двапут у браку. Први пут са Мерилин Ровел, са којом је имао две ћерке, Карни и Венди, чланице групе Wilson Phillips. Други брак склопио је 1995. године са Мелиндом Ке Ледбетер, која му је постала и менаџерка. Усвојили су петоро деце.

Његова животна прича испричана је и на филму — у биографском остварењу Love & Mercy из 2014. године, где га је тумачио Пол Дано, као и у документарцу Brian Wilson: Long Promised Road из 2021. године.

Брајан Вилсон остаје упамћен као непоновљив музички визионар, чије су мелодије оставиле неизбрисив траг на америчку и светску музичку сцену. Његова оставштина живеће кроз песме које су обележиле генерације.