Подсетимо, Балашевић је пре три дана примљен на Инфективну клинику где се лечио од упале плућа.
Како сазнаје "Блиц", имао је ковид 19 и био је у лошем стању.
Супруга Оливера је београдским медијима плачући кратко рекла да је информација тачна, баш као и ћерка Јелена, које није имала снаге да говори.
Лекари су преузели све неопходне мере лечења, али до побољшања није долазило.
Данас поподне му се стање додатно погоршало услед ранијих хроничних здравствених проблема.
Вишесатни напори лекара КЦВ, нажалост, нису уродили плодом и Балашевић је преминуо
Ђорђе Балашевић рођен је 11. маја 1953. године у Новом Саду. Каријеру је започео 1977. године са групом „Жетва“, која је први успех забележила исте године песмом У раздељак те љубим.
Наредне године напушта групу и са Верицом Тодоровић формира „Рани мраз“. Убрзо избацује неколико хитова којима је остварио пуну уметничку афирмацију.
Са Биљом Крстић и Бором Ђорђевићем снимио је песму Рачунајте на нас, која је постала својеврсна химна генерације
Соло каријеру започиње 1982. године албумом Пуб, који је забележио велики успех. Те године одржао је и свој први концерт у препуном Центру „Сава“. Већ наредне објављује плочу Целовечерњи тхе кид, а 1984. у сарадњи са ТВ Нови Сад снима филм Целовечерњи Кид.
Огроман успех постигао је албумом Бездан 1986. године, на којем су се нашли неки од највећих хитова, попут балада Не волим јануар, Не ломите ми багрење и Бездан. Балашевић је и сам рекао да му најплоднији део каријере почиње овим албумом.
Следећи албум Панта реи наишао је на лоше критике и пријем, али се искупио наредним Три послератна друга, који је постигао велику успех. На њему се нашла још једна од његових култних балада – Д-мол.
Када су почела трвења и подела СФРЈ, Балашевић је у колумни за Радио-ТВ Ревију правио веома оштре критичке осврте на сва политичка дешавања у земљи. Ратне године проводи склоњен од јавности, избегавајући мобилизацију.
Албум Један од оних живота издаје 1993. године, инспирисан трагедичних годинама распада Југославије и ратова.
Балашевићеви концерти из тог периода постали су својврсна чистилишта за окупљање младих, на којима је између песама износио своје критичке ставове на рачун актуелне власти. После нешто дуже паузе, 1996. године издаје албум Напослетку, већином снимљен уз акустичну пратњу „Гудача Светог Ђорђа“.
На прелазу у нови миленијум, Балашевић објављује свој десети албум Деведесете који је био инспирисан деценијом ратова, санкција, бомбардовања и немаштине. Са ње се издвојила нумера Живети слободно, која је постала химна демонстраната.
Поводом смрти кантаутора Ђорђа Балашевића, председник Покрајинске владе Игор Мировић упутио је његовој породици изразе најдубљег саучешћа.
Својом поезијом и својом музиком, Ђорђе Балашевић је трајно обележио уметничку сцену не само код нас, већ у целом региону, деценијама будећи најдубље емоције слушалаца свих генерација, који и данас његове песме знају напамет. Балашевићевим одласком, у нашој музици и у нашој уметности у целини остаће огромна, ненадокнадива празнина, али ће он наставити да живи у својим песмама које су се, одавно, из богате уметничке фикције претвориле у незаобилазну боју љубави и равнице, о којима је певао лепше и нежније од било кога другог.
У име Покрајинске владе и своје лично име, породици, пријатељима и свима који су га волели, изражавам најдубље саучешће.
"Напослетку, ти си добро знала ко сам ја, откуд сад те сузе, моја мила... ", рекао си једном, и да, напослетку, мој велики Ђоле, био си у праву - сви смо ми добро знали ко си ти, да си ти тај новосадски вечити младић, онај увек насмејани дечко, који нас је својим непоновљивим духом толико често засмејавао, али нам и мамио сузе. Да, ми знамо ко си ти - онај који је ухватио душу нашег града и онај који је био један од ретких са срцем да о тој души може тако лепо да пева. Зато нема суза, драги наш Ђоле, јер легенде никад не умиру. Твоји стихови ће заувек лутати улицама нашег града, биће у срцима заљубљених на обали Дунава, биће на уснама неких нових провинцијалки док оне не слете низ ходник Студењака, одзвањаће Чивутским вртом и спомињаће се и на Светог Јована и на Богојављенску ноћ. Мирно спавај, друже наш, великани никад не умиру. Нови Сад ће те заувек памтити.
Отишао је велики песник, ово је огроман губитак за нашу културу, сагласни су Момчило Бајагић Бајага и Милан Ђурђевић, фронтмен бенда Неверне бебе у изјави за Танјуг поводом смрти Ђорђа Балашевића.
Лидер састава "Бајага и инструктори" каже да му је много тешко и да је вирус ковид 19 изузетно непредвидива и опака болест која не бира.
"Ђоле је био један од симбола југословенске поп сцене и његове песме су биле препознатљиве од Вардара па до Триглава. Много ми је тешко и никако не могу да "обрадим" информацију да га више нема. Био је велики песник и нема сумње да је његов одлазак велики ударац за нашу културу", казао је Бајагић.
Милан Ђурђевић каже да је Балашевић био непревазиђени песник на регионалној поп сцени и да је имао посебан музички израз који је одушевљавао милионе људи.
"Лако је било волети Балашевића када је био врхунски песник. Оставио је немерљив траг у нашој поп култури и разнежио својим песмама бројне генерације. Несумњиво је његов одлазак озбиљан губитак за нашу културу, али и за све људи коју су волели његове песме. Балашевић је био непоновљив" казао је Ђурђевић.
Легендарни певач поп музике Здравко Чолић каже да је смрт Ђорђа Балашевића ненадокнадив губитак за културни и јавни живот читавог региона, као и свих поштовалаца Балашевићеве музике у свету.
Чолић је за "Новости" рекао да је затечен вешћу о смрти Балашевића.
"За тако великог човека и уметника мислите да вас никада неће напустити. Отишао је велики песник и мој велики пријатељ и зато ће свима нама остати огромна празнина. Ово је болан ударац. Ненадокнадив губитак за културни и јавни живот читавог региона, као и свих поштовалаца његове музике у свету. Отишао је један од најбољих. Хвала ти Ђоле за све!", навео је Чолић.
