Занимљиво је да је добила титулу 'црне принцезе' новог таласа, док се временом та титула почела претварати у сурову реалност. Од велике и успешне звијезде дошла је до дома за бескућнике, потпуно заборављена и одбчена од свих.
Талент за уметност наследила је од оца, који је био казалишни и ТВ редитељ, Славољуб Стефановић-Раваси. Завршила је музичку школу, где су препознали њен велики потенцијал. Њен таленат био је толико очигледан да су јој нудили и школовање на престижном конзерваторијуму у Москви. Но њена мајка сматрала је да је Маги исувише млада за тако нешто, те остаје у Београду где уписује Архитектонски факултет.
Почетак њене успешне каријере обележио је сусрет с оснивачем бенда Катарина II Миланом Младеновићем, 1982. године. Њена појава и таленат одушевили су Младеновића који јој је одмах понудио место у бенду. 1984. године група је објавила свој први албум, након чега крећу пут успешне турнеје. Након промене састава бенда, будући да је отишао носиоц лиценце имена Катарина II, бенд мења име у Екатарина Велика - ЕКВ.
Маги је била једна од најистакнутијих чланица ове групе, а њен велики утицај на музику ЕКВ-а учинио је да њено име постане синоним за исту. Ипак, године успеха протекле су у борби с тешким наркотицима, како Маги тако и осталих чланова бенда. Њен суноврат почиње након распада групе, који су сви с тугом дочекали, па се чини да ју је једино музика држала на животу.
Упркос томе што је била ултра успешна на професионалном плану, њен привтни живот постајао је све тужнији. Борила се с зависношћу од дроге која је ескалирала након очеве смрти. Маги се покушавала на све начине ослободити порока, али се чинило да нема повратка.
Продала је породични стан, те је на периферији Београда купила два мања, а остатак новца искористила је за пут у далеку Индију. Имала је велику жељу да у далекој земљи промени свој живот, но њена жеља се није остварила. Убрзо се враћа у Београд и повлачи један храбар потез, који ће је скупо коштати. Наиме, Маги продаје оба стана да би, након што је потрошила сав новац, остала на улици.
Последње године живота провела је у напуштеној гаражи у предграђу Београда и склоништу за бескућнике на Вождовцу. Била је осуђена на милост пролазника, хуманитарну помоћ и мрвице хране које су јој с времена на време доносили њени фанови. Умрла је 2002. године у клиници за заразне болести у Београду, у 43. години живота.
Стори.хр
