Жири за доделу награде у саставу Гордана Влаховић (члан), Радомир Стојановић (члан) и Душан Стојковић (председник), имао је избор од тринаест песничких збирки приспелих на конкурс.
Одржали су три електронска састанка - на првом су размотрили све приспеле књиге и направили су шири избор.
На другом састанку жири се определио за следећих шест збирки као ужи избор: “Србијо, могу ли да будем твој син” Зорана Богнара, “Гранични превоји”- песме Дејана Богојевића, “Град баш град” Бранислава Вељковића, “Канадијана у 10 дана” Миљурка Вукадиновића, “Легенда о мајци” Јасмине Малешевић и “Срне и ране” Милана Михајловића.
На последњем састанку жири је једногласно одлучио да награду „Милан Ракић“ за 2020. годину добије управо победничка збирка Зорана Богнара.
Како стоји у образложењу жирија - “Награђена књига под одредницом поема о властитом проклетству, у исти мах је и поема која пева о исконском проклетству које упорно прати наш народ са којим је овај приморан да води непрестани бој жртвујући не ретко своје најоданије синове”.
Даље се каже да у тренуцима када су се многи домаћи песници сасвим отуђили од патриотизма који је сваком искреном становнику неке земље у срцу, Богнар је најновијом песничком књигом доказао да изворна патриотска поезија може и у данашњим временима да буде права поезија, упркос онима који су уверени да је таквој поезији одавно одзвонило.
У овој збирци на делу је поетски есејизам што је довело до великог присуства аутентичних гномских стихова, а метафорика је у другом плану. “Желећи да се одвоји поетички сасвим од наших песника који су, стварно или умишљено, овладали нашом поезијом, Богнар се одавно определио за анти-метафорику као основицу свог лирског писма и у њеном првом плану су стилске фигуре којима се истиче значење певаног.
Основни стих његових песама могао би се назвати „змијским“: исписан је по средини странице, тако да основна јединица песме и престаје да буде, уступајући место (лирској) реченици”, закључује се у одлуци жирија за доделу награде “Милан Ракић” за 2020. годину.
