ЈЕЗИКОМАНИЈА: Океј, шта год
Фразе из страних (читај: америчких и енглеских) филмова и серија ушле су у наш свакодневни говор тихо, готово неприметно, као рефрен песме који запамтимо и пре него што схватимо да га певушимо.
Једна од најупорнијих је енглески „deal” (дил). Некада смо рекли „договорено”, а данас све чешће чујемо само кратко: „Deal.” Брзо је, практично, звучи филмски. Али је и јасан пример како туђице стижу до нас преко екрана, па остану и када више не знамо одакле су дошле.
Затим, ту је вечито „ОК, ајмо“. Спој енглеског „ОК” и домаћег „ајмо” постао је неформални сигнал за почетак било какве акције. Често га изговарамо баш као ликови из америчких серија који се спремају да „крену у мисију”.
„Океј”, „кул”, „шта год” или „нема шансе” данас звуче једнако домаће као „важи” или „добро”. Некада су се чуле искључиво у синхронизованим серијама или титловима, а данас су саставни део разговора у канцеларији, кафићу, па и породичног ручка. Да набројимо неке:
„Нема шансе” или „Нема теорије”(No way) - Израз потпуног неверовања или одбијања.
„Шта год” (Whatever) - Сигнал незаинтересованости или благога презира.
„Опусти се” (Relax / Take it easy) - Често изговорено у тону америчких ситкома.
„Управо то“ (Exactly) - Кратка потврда сагласности, нарочито у разговору.
„Звучи познато“ (Sounds familiar) - Иронично или са дозом искуства.
„Имамо проблем“ (We have a problem) - Ушло у говор нарочито после бројних акционих филмова. И тако даље...
Н. Мирковић
