САВРЕМЕНИ ТЕАТАР КРОЗ ОБЈЕКТИВ „СЦЕНЕ” Најбоља представа, најгласнија питања и непролазне теме

Осам од укупно 11 гласова критичара и театролога је добила ова представа, а један од њих, Светислав Јованов, истиче синергију глумачког израза у њој, поетску маштовитост, ироничну трагедију и потресан хумор, „а у мрежи магичне вишејезичности”. 

На страницама овог броја објављен је и интервју са позоришном ауторком, редитељком и књижевницом Видом Огњеновић, однедавно и дописном чланицом САНУ. 

На питање новинара Жељка Јовановића да ли данас постоји преовлађујућа тема, Вида Огњеновић одговара, између осталог, да се теме бирају „у ковитлацу друштвених збивања, а уметност позоришта живи од актуелности, па било да актуализује теме из ранијих времена, било да се хвата укоштац са идејама, питањима, сукобима и недоумицама у којима настаје”. 

– Мислим да је човек са свим својим хуманим опсегом непролазна тема позоришта. Приступи, односно форме извођења се међутим мењају, односно актуализују у складу са ритмовима живота – напомиње Вида Огњеновић.

O мотиву женског пријатељства у српској драми пише Мина Милошевић „уз методе полуструктурисаног интервјуа” са драмским списатељицама Мајом Пелевић, Олгом Димитријевић и Тањом Шљивар. Есеј под називом „Паратеатарска наличја стварности” потписује Александар Милосављевић, нудећи у њему размишљања о позоришним аспектима онога што се догађа око нас (и у нама).

Историјски одељак „Сцене” испуњују странице посвећене женама нашег позоришта, а овог пута Ружа Перуновић пише о глумици Аугусти Вели Нигриновој, њеном животу и популарности у Београду од 1882, до смрти 1908. Синиша И. Ковачевић осврће се на династију Обреновић и театарска здања у њено доба.

Редован је и одељак о сценском дизајну, међу осталим рубикама, а ту је и у целости објављена драма. Овог пута часопис „Сцена” у целости објављује драму „Време куге у граду или Декамерон, дан раније” ауторке Александре Гловацки.