Гледаоци у Аустрији имали су прилику да чују о акцији Диане Будисављевић, рођене Обексер, која је била једна од најтежих, и по броју спасених, и најобимнијих хуманитарних акција везаних за концентрационе логоре у Другом светском рату.
Већина Аустријанаца није ни свесна да је једна од њихових сународница спасила велики број српске деце од сигурне смрти у усташким логорима и овим филмом добили су прилику да чују о њеном херојском чину.
У документарном филму говори се о злочину усташке НДХ, усташким концентрационом логорима у којима су убијена И деца.
Тако је логор Јасеновац уз напомену да су неки тврдили да је био радни логор у филму јасно окарактерисан логором смрти.
Аутор филма је снимио изјаве више преживелих усташких злочина, као што је Босиљка Лончар, која имала 11 година када је доспела у логор Стара Градишка, те и Милан Почуча којег је, такође, спасила Диана Будисављевић.
"Немам осећај да ми је Диана Будисављевић само спасила живот, већ је она за мене моја друга мајка", каже Почуча у документарном филму.
И Јелена Радојчић, која је спасена од Диане Будисављевић, испричала је своје сећање на одвајање од мајке.
"Диана је учинила велики подвиг. Штета што тада нисам имала ту памет, јер бих у супротном одмах пошла код ње И захвалила јој се на свему", рекла је она.
Филм говори о Диани, која је рођена пре 130 година у Инсбруку, приказује њен живот и њено херојство.
У филму се подсећа да је она живела у Загребу када је по први пут чила да у усташким логорима умиру деца.
Након преговора са усташким властима, али и појединим немачким официрима, она је добила могућност да избави српску децу из логора. На тај начин, наводи се у филму, она је спасила најмање 7.500 српске деце од сигурне смрти.
"Диана Будисављевић је била веома храбра жена, чија цивилна храброст може и данас бити узор", сматра аутор филма Добрић.
У свом филму он је приказао и злочине аустријског генерала Вермахт Франца Бемеа, који је упућен у нацистички окупирану Југославију, где је био одговоран за масакре над цивилним становништвом.
Преко њега Добрић је у свом филму подсетио је на бројне масакре цивила, како у Краљеву, тако и Крагујевцу, које, како се наглашава, су извршили Аустријанци.
Док је Беме 1947.у једном од Нирнбершких процеса био оптужен, и извршио самоубиство пре почетка суђења, Диана Будисављевић је након Другог светског рата готово пала у заборав.
