Плаву која доминира на сликама Татјане Димитријевић критичарка Соња Јанков представља као ону боју која нас окружује и прожима, која нас испуњава иако можда нисмо увек у стању да је осетимо. Ове слике, по њеним речима доносе прегршт управо оне прве или последње светлости, оне која продре у најдубље делове океана и која се види на рубовима звезда. Метафорично, та плава боја је врхунац и најдаља граница коју је човек тежио да досегне и пређе, да оде још даље у потпуно непознато, као што то живот генерално чини. Из тог разлога је та плава имала посебно место у византијској уметности, а има и данас значајно место у радовима савремених уметника. Слике Татјане Димитријевић као да теже да ухвате управо онај моменат када та боја, та светлост, настаје из мрака, када постепено добија на интензитету и коначно груне у свој својој јачини.
По речима сликара Љубише Димитријевића ослобођене детаља, узгредних записа слике Татјане Димитријевић у себи имају довољно снаге да постану симболом универзалног значења, снажне и ничим омеђене сугестивности. Ово је драматични запис интиме, јединог уточишта слободе.
Татјана Димитријевић (Сомбор, 1965) дипломирала 1988. на Академији уметности у Новом Саду, одсек сликарство у класи проф. Душана Тодоровића. Излагала на 15 самосталних и више колективних изложби у земљи и иностранству. Уредник је ликовних програма у галерији Културног центра у Сомбору, а низ година се бави и ликовном педагогијом.
Изложба траје до 25. новембра.
Н .П.
