Почиње фестивал савремене уметности "Дунавски дијалози"

У Новом Саду у уторак почиње ново издање међународног фестивала савремене визуелне уметности Дунавски дијалози.
tv, muzika, knjige, film, umetnost, pixabay
Фото: pixabay.com

На почетку јесење излагачке сезоне већ осми пут новосадска Галерија Бел арт окупља наше и уметнике из света како би кроз међусобни дијалог представили најактуелнија збивања у визуелној уметности подунавског региона. На пет изложби ове године ће се представити 22 уметника из 10 земаља подунавског региона (Немачка, Аустрија, Словачка, Мађарска, Хрватска, Србија, Румунија, Бугарска, Молдавија, Украјина) чији су радови одговор на тему овогодишњих Дијалога “Quo vadis homo?”. Већ по традицији ова мозаичка манифестација истовремено се одржава у различитим галеријским просторима што ужи центар градског језгра чини јединственим уметничким амбијентом.

На овогодишњим Дунавским дијалозима биће постављене три самосталне изложбе савремених српских уметника у галеријама на Булевару Михајла Пупина и две колективне. У Галерији Бел арт ће бити изложба скулптура вајара Миће Стајчића из Београда, у избору Ксеније Маринковић, из београдске Галерије X VITAMIN. Стајчић, како наводе организатори, са пуно критичке ироније “инвентарише” болна места наше културе и савременог живљења. У Малом ликовном салону КЦНС ће се презентовати скулптуре Верољуба Наумовића, младог скулптора из Новог Сада који „зачуђујуће прецизним (хипер)реализмом филозофира немогућности савременог човека да превазиђе судубински обухват опште угрожености и алијенације“, а селектор је Весна Латиновић из Галерије Бел арт. У Галерији СУЛУВ-а се представљају радови Вука Ћука у избору Љиљане Тадић из београдске галерије Звоно. Овај мултимедијални уметник из Београда својим мобилним сликама и скулптурама „аутентичним и јасно персонализованим начином манифестује дух нашег живљења у доба инвазивног техницизма и свеопште роботизације и технологизације“.

Још један у низу изложбених дијалога уметника из Румуније и Србије, Новог Сада и Темишвара, градова који су именовани за будуће Европске престонице културе, обележиће овогодишње Дунавске дијалоге поставком у Музеју савремене уметности Војводине, Дунавска 37. У овим уметничким дијалозима учествоваће Петер Јеца и Сања Радусин, Јоан Аурел Муресан и Наташа Теофиловић као и Ана Адам и Владимир Татаревић , а селектори овог програма били су Сорина Јеца из Темишвара и Сава Степанов, новосадски ликовни критичар и уметнички директор фестивала. Ове румунско-српске компаративне изложбене поставке давале су до сада, како указују организатори Дијалога, изузетно занимљиве, чак специфичне резултате, који су омогућавали бројне расправе и закључке о делотворности савремене уметности у пост-социјалистичком периоду суседних земаља, у времену транзицијских процеса у друштву али и у уметности, те у постмодернистичким збивањима у времену раскрснице векова те у околностима свеопште глобализације.

Централну изложбу насловљену „Quo vadis homo?“ која је постављена у Галерији ликовне уметности поклон збирка Рајка Мамузића, Васе Стајића 1, заједнички су конципирали Ами Барак, независни кустос из Париза и Сава Степанов. На изложби ће своје радове представити 12 уметника Антал Лакнер из Мађарске, Татјана Данеберг (Аустрија), Пуша Петров (Румунија/ Француска), Ото Худец (Словачка), Иван Мудов (Бугарска), Олексиј Саи (Украјина), Александер Тинеи (Мађарска/Молдавија), Отмар Херл (Немачка), Ана Јосиповић (Хрватска) и наши аутори Ана Адамовић, Орјен Ђурић и Милена Милосављевић. По речима Степанова, тема је наметнута околностима глобалног хаоса у коме је данас одиста тешко изнаћи праву окосницу смисла. Све до недавно човек је веровао да је на путу сталног прогреса, да прати цивилизацијски искорак условљен напретком науке и “електронике у служби човека”. Та и таква очекивања се нису испунила те се човек нашег доба зачас нашао пред модификованим карактеристикама тих добрих особености претворених у средства ригидне контроле, усред преструктуираног друштва у којем је преквалификован у ресурсну компоненту неолибералног капитализма. Оваква инверзија смисла уводи човека у окриље депресије која је постала доминантна дијагноза стања модерног света.

Због специфичних околности изазваних епидемијом коронавируса неће бити јавног отварања Фестивала, али ће изложбе моћи да се погледају у току редовног радног времена галерија до 28. септембра. Организатори указују да ће се поштовати све превентивне мере и препоруке заштите и да су поносни што су упркос пандемији успели да буду један од првих међународних културних догађаја на којима су присутни кустоси и уметници из иностранства.    

Н. Попов

EUR/RSD 117.5802
Најновије вести